Somborski sinovi udovice: Storija o masonstvu - Slobodno zidarstvo u Somboru u periodu 1897-2017

By Karlo Hameder

Slobodno zidarstvo i slobodni zidari otkriveni i demistifikovani. Mnoge knjige su napisane kako o dobrim tako i lošim stranama masonstva, kako o njegovim pozitivnim uticajima na duhovni razvoj pojedinca, tako i o njegovoj navodnoj "satanizaciji" sveta. Ova knjiga se ne opredeljuje, ne staje u odbranu jedne ili druge strane, već pokušava da razmišlja o korenima ovog kulturnog i istorijskog fenomena i prati putovanje masonstva do vremena sadašnjeg. Iako je to putovanje brzim vozom, usredsredili smo se ne samo na "mašinovođe" i "putnike" već i na "predele" kroz koje voz prolazi. U različitim vremenima, masonstvo je tretirano različito od strane vlasti i profanskog sveta. Međutim, čitalac će imati priliku da se upozna sa masonskom stvarnošću u jednoj maloj srednjoevropskoj zajednici u toku proteklih 120 godina i svakodnevne aktivnosti tamošnjih slobodnih zidara, bez ikakvog vela koji bi sakrivao njihove "tajne" namere.

• Language: Српски језик
• Publisher: Karlo Hameder
• Release date: Feb 20, 2018
• ISBN: 9781370879397

Karlo Hameder

Karlo Hameder was born on July 10th 1951 in Sombor, Vojvodina, Serbia; happily married for 49 years, father to 2 adult children (46 & 45); graduated from the Grammar School in Sombor (1970) and the Faculty of Philosophy – Dept. of English Language and Literature at Novi Sad University (B.A. 1974). He did a specialist course in Scientific and Professional Translation in Belgrade (1979).He spent most of his working life teaching English, business correspondence and translation at grammar schools, secondary technical and teacher training school. In the early 1980s Karlo Hameder was the Official Translator at the Dujailah Project in Iraq. In 1993 he founded Olympos Language School and Technical Translation Service in Sombor, which he ran until his retirement in 2016.Karlo has written a number of essays and articles on various topics, which were used in the teaching process or examples within the framework of exam preparation courses. However, Karlo has written a number of articles for the electronic magazine Mason (Scribd) and Neimar (Builder), both in English and Serbian in the last twelve years. His book Freemasonry through the Funnel and its Serbian equivalent Somborski sinovi udovice were published at Smashwords.com together with Masonic books of translation from English into Serbian: Poema Regius, Rukopis Cooke and Rukopis Dowland and others.Karlo Hameder is also a keen photographer, an ecologist (including human relations). He respects hard work, peace, recognition of cultural diversity and global patriotism.

Book preview

Ovaj tekst je izuzetan iz više razloga. Njegov sadržaj, čitljivost i široki zahvat sa jedne strane, a posebna koncepcija sa druge. Mnogo je knjiga, članaka i rasprava do sada napisano o slobodnom zidarstvu, ali je ova knjiga drukčija od ostalih. Nekad se spominje da ako neko detaljno istraži određenu temu, a potom se iz toga izvlače relevantni zaključci, onda se kao more u kapi ogleda celokupnost teme. Dejstvo ove knjige je sasvim suprotno, ovde se u moru - istoriji slobodnog zidarstva - ogleda jedna kapljica - slobodno zidarstvo Sombora.

Autor, na osnovu arhivske građe i stručne literature, priča o nastanku slobodnog zidarstva, njegovim pravcima - posvećujući posebnu pažnju na njegove regularne tokove - filozofiji, simbolici, konstitucionalnoj strukturi, dakle o svemu što karakteriše slobodno zidarstvo i njegovo delovanje, sve do današnjih dana.

Kao što se somborsko slobodno zidarstvo usađuje u slobodno zidarstvo sveta, isto tako istorijat somborskog, odnosno većih slobodnozidarskih organizacija predstavlja deo svetske baštine. Autor ovo jasno vidi, a isto tako jasno i predstavlja čitaocu. Nemojmo se iznenaditi ako se isti događaj pominje više puta, jer se on posmatra iz različitih uglova; određeni periodi i procesi se, zapravo, ne mogu opisivati u obliku jedne linearne naracije.

Južnoslovensko slobodno zidarstvo je mnogim nitima povezano, veoma često upetljano, sa mađarskim slobodnim zidarstvom. Uzmimo, na primer, Draškovićevu obedijenciju iz kojih je poteklo hrvatsko slobodno zidarstvo , ili beogradske lože koje su radile pod zaštitom mađarskih Velikih loža, ili na Đorđa Vajferta, guvernera Narodne banke Srbije, jednog od osnivača Drevnog i prihvaćenog škotskog reda Srbije, koga je u Škotski red primio Vrhovni savet Mađarske. A somborska i vojvođanske lože svoje postojanje i podršku mogu, u znatnoj meri, da zahvale segedinskoj loži Árpád.

Autor, sa ozbiljnom istorijskom perspektivom, na jedan izuzetno čitljiv način predstavlja sadržaj, ne padajući u zamku visoko naučnog = dosadnog i nerazumljivog stila. On navodi mnoge zanimljivosti, kuriozitete, na primer i to da je među njegovim precima bila i gospođa operativni mason. Slični primeri se spominju kada se govori o postojanju ženskog slobodnog zidarstva.

Nadam se da će čitalac sa istim uživanjem čitati ovu knjigu kao i ja i da će ga ova knjiga potaknuti na razmišljanje i proširiti mu vidike kroz niz podataka.

Budapest, 2018. 04. 12.

László Vári

NAMERA OVOG IZDANJA

Iako je mahom istorijskog karaktera ovaj rad blago zadire i u druge oblasti, sa željom da se prezentuje jedan svet koji je oduvek postojao oko nas i bio deo svih društava, čak od osvita čovečanstva.

Ovo je knjiga o slobodnom zidarstvu, o tome šta je ono u stvari, o njegovim osobinama i svetu, o teoriji njegovog nastanka i života, o njegovoj sveprisutnosti i međusobnoj protkanosti sa profanim svetom. S obzirom na svu obimnost, izvršili smo selekciju samo onih materijala i elemenata koje smo smatrali informativnim za one koji o ovoj temi nisu imali predznanja. I na ovom mestu, kao i na nekoliko sledećih, preporučujemo da se znanja koliko god je moguće prošire na one aspekte koji će prodreti dublje u ovu civilizacijsku pojavu zvanu slobodno zidarstvo.

Slobodno zidarstvo je psihološko-društvena pojava, utkana u sva ljudska društva, koja egzistira od zore čovečanstva, od vremena rađanja potrebe da se ljudski rod, ujedinjavanjem u funkcionalne grupe izbori ne samo za svoj opstanak i položaj u biološkoj hijerarhiji već da, i svojom duhovnošću, oplemeni i sebe i svet u kome živi. U samom početku, za udruživanje takvog tipa nije postojao ni naziv, a kamoli da je imalo ikakve veze sa zidarstvom, ali su ga karakteristike nepogrešivo činile onim što je slobodno zidarstvo prigrlilo kao svoje osnovno obeležje.

Slobodnozidarska zajednica je tajno društvo - bez tajni. Onaj ko se napinje da sazna „tajne, može slobodno do njih doći putem ogromnog opusa literature koja se stvarala i gomilala vekovima, a kvantitativno buknula pojavom Interneta, ali će time teško shvatiti suštinu. Misterija tajnosti je nestala, ali je ostala privatnost koju svi neupućeni brkaju sa tajnošću. Kao što svi imamo neke svoje tajne" koje ne želimo da delimo sa drugima, recimo koga volimo, a koga ne, ili s kim provodimo najlepše trenutke, tako i slobodni zidar ima pravo na privatnost okupljanja sa ljudima sa kojima deli osećaj ravnopravnosti i nalazi duhovni interes takvog deljenja.

Slobodni zidar, da bi zadržao i očuvao privatnost zajednice kojoj pripada, koristi jezik simbola, uputnica, postupaka, vizuelnih, zvukovnih i imaginativnih podsticaja, reči i tekstova i još mnogo toga koje crpi iz milenijskih tekovina nauke i civilizacije uopšte. Ono što čini svet slobodnog zidarstva je, zapravo, globalnost svetske baštine i kulture uzdignuta na duhovni stepen kojom slobodni zidar utiče na poboljšavanje svog sveta i okoline u kojoj živi.

S obzirom da je primarni cilj slobodnog zidarstva duhovni napredak Zajednice, tokom istorije razvila se potreba za inicijacijom i ritualima sa ciljem da se neophodnim učenjima obezbedi upečatljivost u mentalnom svetu sledbenika. Ti su rituali u domenu privatnosti slobodnog zidarstva, ne zato da bi izgradili neki tajni zid prema profanom svetu već da bi upućivali one koji su se slobodnom zidarstvu posvetili. Dakle, smatra se da neupućeni, tj. oni koji se nisu posvetili duhovnim ciljevima slobodnog zidarstva, ne mogu razumeti šta se u njemu zapravo dešava, pa ga stoga ne mogu ni razumeti, te ga mistifikuju i, kako to skoro redovno biva sa onim što se ne razume ili ne razume dovoljno, preziru ga i vide kao sveopštu opasnost.

Profani svet je svet mnogostruke isprepletenosti opštedruštvenih i ličnih interesa. Osnovni motiv koji pokreće aktivnosti živih bića, pa i čoveka, nastojanje je da se opstane. Da bismo bili u stanju da se uhvatimo u koštac sa svetom oko nas, moramo znati šta ili ko nam stoji na drugoj strani da bismo mogli da razvijemo osobine koje će nam pomoći da se izborimo za sebe, što uvek uključuje i druge u užoj ili široj zajednici u kojoj živimo. Profani svet u svoj svojoj celini i labavoj organizovanosti nije u stanju da se izbori za svoj opstanak, te organizovana društva, zajednice ili grupe instinktivno percipira kao opštu opasnost, ne ulazeći u njihove osobine i namere. Dakako su neke organizovane grupe okrenute protiv svih ostalih, kao i profanog sveta u celini. Znamo za kriminalne grupe, tehnokratske i druge interesne grupe pogubnih ciljeva i po ostatak čovečanstva i živog sveta i željom za dominacijom, ali je problem u tome što profani svet te grupe, kojima nedostaje duhovna vodilja za ostvarenje opšte-korisnog, poistovećuje sa onima čiji su se pripadnici posvetili baš onome što je njemu preko potrebno tj. humanizmu, sticanju znanja i radu na povećavanju mogućnosti da čovečanstvo prebrođuje greške koje milenijima čini i konačno se otisne van svoje mentalne kolevke.

Ova knjiga je, baš iz gornjih razloga, namenjena profanom svetu, svima onima koji nemaju znanja i saznanja o svetu slobodnog zidarstva, ponajpre mladima, koji tek ulaze u svet informacija. Namera nam je da, kroz svoja razmišljanja predstavimo i demistifikujemo slobodno zidarstvo i damo mu, kroz niz činjenica, položaj koji bi trebao da se percipira nezavisno, bez predrasuda, ni negativno ni pozitivno, već činjenički. I ovim radom apelujemo na svest čitaoca da zaključke o pitanju slobodnog zidarstva, kao i o drugim oblastima ljudskog delanja, kulture i civilizacije, zauzima tek onda kada se već upoznao barem sa osnovama. Ova knjiga nema nameru, a i ne može, da pruži odgovore na većinu pitanja slobodnog zidarstva, pre svega zbog svog obima i geografske ograničenosti glavne teme tj. slobodnog zidarstva u Somboru pre 1940. godine, ali može da potstakne zanimanje i dalju potragu za informacijama. Dogod ne raspolažemo dovoljnim znanjem (tu mislimo na sve vrste znanja), ništa nije ni dobro ni loše. I slaganje i neslaganje sa onim što nam drugi kažu, pokazuju, prikazuju ili nameću jednako je dobro jer i jedno i drugo pokreće duh i daje priliku za delanje. Po pažljivo pročitanoj knjizi, čitaocu ostavljamo da sam odredi svoj stav prema slobodnom zidarstvu i da i sam nastavi sa sticanjem daljih informacija i znanja. Dakle, ovaj rad je informativnog karaktera bez ikakvih uobičajenih aspiracija naučnih ili istorijskih dela.

U prvim poglavljima smo se služili bogatom raspoloživom literaturom o prazajednicama, istorijskom literaturom o prehrišćanskim društvima, istorijatu ljudskog znanja, pogotovo u oblastima sedam umetnosti, religijskim publikacijama, literaturom o cehovskom organizovanju, drevnom zidarstvu i slobodnom zidarstvu, operativnom zidarstvu, počecima modernog slobodnog zidarstva, delima o novijoj istoriji, kao i velikim brojem originalnih dokumenata iz Arhiva Jugoslavije, Državnog arhiva Mađarske, Arhiva grada Sombora, Arhiva Vojvodine, Državne biblioteke Sečenji - Budimpešta, Narodne bilioteke Srbije, biblioteke Šomođi - Segedin, biblioteke Ady Endre - Baja i biblioteke grada Sombora.

ŠTA JE SLOBODNO ZIDARSTVO?

Po opšteprihvaćenoj definiciji, slobodno zidarstvo (masonstvo) je bratska organizacija koja postoji od pamtiveka u različitim oblicima širom sveta. Tzv. moderno slobodno zidarstvo postoji od 1717. godine kada su se 4 londonske lože ujedinile u Veliku Ložu Londona i Vestminstera, koja je kasnije preimenovana u Veliku Ložu Engleske. Velečasni Džejms Anderson (1680-1739), prezviterijanski sveštenik, koji je poznatiji kao jedan od najistaknutijih slobodnih zidara, Veliki Nadzornik Velike Lože Londona i Vestminstera (VLE), dobio je zadatak, 1721. godine, da napiše istoriju masonstva, iz koje se rodila Konstitucija slobodnih zidara 1723. godine. Andersonova Konstitucija je većim delom poslužila kao osnov organizovanja slobodnozidarskih saveza, pogotovo u vreme njegove ekspanzije u Evropi i svetu ali je do danas ozvaničen zavidan broj odstupanja u većini aspekata. Najviše promena se dogodilo u ritualima i oblicima slobodnog zidarstva.

Iako se slobodno zidarstvo ili masonstvo smatra tajnom organizacijom, mnogi članovi bratstva javno su iznosili svoju pripadnost, dok su se ostali grozili obelodanjivanja bilo čega u vezi pripadnosti Savezu. U mnogim slučajevima pripadnost se ne može dokazati jer nema pisanih dokumenata (spiskova članova loža). Može se slobodno reći da, u određenim momentima istorije, kada se nije blagonaklono gledalo na slobodne zidare, iz raznoraznih razloga, pisani dokumenti su samo čudom preživeli, a mnoga dokumenta i predmeti nestali su zauvek. Naročito je to bio slučaj u novija vremena, u toku i nakon drugog svetskog rata, kada su razni režimi gajili paranoičan strah prema svemu što nisu mogli u potpunosti kontrolisati. Stav „ko nije sa nama, taj je protiv nas" je inače oduvek bila kočnica razvoja ljudske civilizacije jer je inicijalno isključivala mogućnost iskorišćavanja novih ideja, blagotvornih kako za ljudsku zajednicu, tako i za sve ostalo što je vrhovno biće stvorilo. Mnogi dokumenti izgubljeni su i prirodnim putem. Naime, često je dolazilo do tzv. uspavljivanja ili reorganizacije loža, pa se posebna dokumentacija utapala u neku već postojeću ili su se imena, registarski brojevi, geografski nazivi pogrešno pisali i/ili transkribovali, pa su podaci postali nerazumljivi.

Na granici pouzdanosti i verodostojnosti podataka su usmena tradicija i pisane izjave suvremenika, članova porodica i potomaka. Bez obzira što, iz gorespomenutih razloga, nema direktnih materijalnih dokaza članstva, usmena predanja iz pouzdanih izvora mogu se smatrati prihvatljivim jer su toliko brojna ili dolaze od takvih autoriteta da se izjava može tretirati kao činjenica. Simbolika koju slobodno zidarstvo koristi i poznavanje iste, takođe može da doprinese razotkrivanju članstva neke ličnosti u slobodnozidarskoj zajednici.

Zbog obima ove knjige, ne možemo da se bavimo svim oblicima slobodnog zidarstva, te ćemo izneti samo najosnovnije podatke o najrasprostranjenijem vidu, tzv. Jovanovskoj ili Plavoj loži, nazvanoj tako po svecima Jovanu Krstitelju i Jovanu Bogoslovu koji u slobodnom zidarstvu imaju simboličku ulogu. Naime, krštenje je za hrišćane simbolično umiranje i ponovno rađanje u jednom duhovno novom svetu „višeg ranga, a plava boja, pored nekolicine drugih boja korišćenim u raznim drugim masonskim sistemima ima posebno značenje, koje se zasniva na drevnim religijama i sistemima – ona je simbol savršenosti, istine, besmrtnosti i Božanstva. Jovan Bogoslov je na Tajnoj večeri sedeo sa Hristove desne strane kao „najomiljeniji učenik, te je on simbol učenja i znanja, sveprisutnih sadržaja masonskih radova.

Kako postati slobodni zidar?

Članstvo u svetu je bilo višemilionsko (1960-ih), ali u 21. veku ubrzano pada. 2010. je taj broj iznosio 2.655.000 (Hans Hermann Höhmann: Freimaurerei, Analysen, Überlengungen, Perspektiven, Temmen, 2010) Čovek postaje slobodni zidar kada njegov duhovni razvoj dostigne tačku kojom on sam nije zadovoljan i počinje da traga za filozofskim smislom postojanja u želji da prima saznanja i iskustvo drugih, te istraži sebe i svet oko sebe i to prenosi na one sa kojima svoja nova saznanja i osećanja može da deli na obostrano zadovoljstvo. U svim vremenima, kao i danas, rasprostranjeno je poimanje slobodnih zidara kao „slobodnih ljudi na dobrom glasu", koje bi, pre svega, trebalo shvatiti kao ljude od statusa, poštovanja i integriteta, takvih koji ne nameravaju da svoj postojeći status prihvate kao konačno stanje već nastoje da, uz pomoć svoje braće i sredine oplemenjuju svoje duhovno biće. To su ljudi u stalnoj potrazi za onim što svetlo simbolički predstavlja da bi radili na usavršavanju svoje ličnosti i sveta oko sebe. Slobodni zidar smatra da društvo može da postane humanije i pravednije ukoliko su pojedinci koji ga čine takvi.

Po pravilu, slobodni zidar bira se iz redova onih ljudi koji su se u profanom svetu dokazali svojim predanim radom i moralnim kvaliteta pod uslovom da ih želi dalje usavršavati. Takav čovek, bez obzira na mesto gde živi, posao kojim se bavi i položaj koji je stekao biva pozvan od strane članova Saveza da mu se pridruži.

Ko može da postane slobodni zidar?

Iako u svetu slobodnog zidarstva ima i žena, u veliku većinu obedijencija (od lat. reči oboedientia = poslušnost, pokornost), velikog slobodnozidarskog autoriteta u nekoj državi ili području, pristup imaju isključivo muškarci.

Postoje, doduše, izvesna objašnjenja razloga zašto je ženama pristup onemogućen, ali su ona ipak stvar prihvatanja i filozofije. Po nekima, to je stvar tradicije i propisa. Velika Loža Engleske koja je, kako smo naveli, „praotac modernog slobodnog zidarstva, prihvata tzv. „stare dužnosti (Old Charges) koje propisuju isključivost članstva samo za muškarce. Takođe popularno objašnjenje jeste da slobodno zidarstvo vodi poreklo od operativnog zidarstva (što je u odnosu na moderno SZ uglavnom tačno), koje je bilo udruženo u esnafe gde pristup ženama takođe nije bio moguć. I takvo objašnjenje je diskutabilno jer, u kasnijim vremenima, ima primera da je čak na čelu zidarskog esnafa bila žena, koja je na tom položaju nasledila preminulog muža. To se desilo na pr. 1842. godine u Somboru. Sve u svemu, sam naziv bratstvo ne ostavlja prostor ženama.

Uobičajeno je u današnje vreme da donja starosna granica za prijem bude 21 godina, ali izuzetno može da bude i niža, međutim, do 24. godine ne može se postati majstor tj. nosilac 3. stepena. U prošlosti, na ovom području, muškarci mlađi od 24 godine nisu se ni primali u Savez. Pored rečenih moralnih vrednosti, uslov je bio da kandidat bude zaposlen i da ima stabilne prihode kojima će finansirati svoje članstvo i učestvovati u filantropskom radu.

Da li je slobodno zidarstvo tajna organizacija?

Pošto će o tajnosti biti reči kasnije, odgovor je negativan jer su slobodnozidarske organizacije registrovane kod vlasti. Postojali su, međutim, primeri u toku istorije kada je u nekim zemljama i izvesnim periodima opšte paranoje protiv „tajnih" organizacija, koje nisu do tančina bile pod kontrolom vlasti, vladala zabrana, pa čak je legalizovan i progon slobodnih zidara od strane totalitarnih režima.

Koji su ciljevi slobodnog zidarstva?

Savez slobodnih zidara ima za cilj da deluje na tri načina: filantropski, filozofski i progresivno. To je savez koji okuplja ljude različitih veroispovesti, nacionalnosti, rasa, te političkih ubeđenja i pripadnosti različitim društvenim slojevima. Kroz ritualni rad i njegov simbolizam, koji slobodnog zidara usmerava u pravcu duhovnosti i moralne savršenosti, ostvaruju se osnovni zadaci: dobročinstvo, ljubav prema bližnjem, jednakost svih, nesmetan razvoj ličnosti, podizanje svesti i oplemenjivanje ljudskog društva.

Koreni slobodnog zidarstva su veoma duboki i sežu u iskonska vremena, o čemu će biti reči kasnije. Ljudsko društvo već hiljadama godina pokušava da zakonima i propisima, uredi odnose među ljudima. Međutim, taj proces je mukotrpan jer zakoni služe ostvarenju ciljeva vladajuće klase, te su i u prošlosti i sada u nekim sredinama bili protivni osnovnim i prirodnim pravima ljudskih bića. Umesto obezbeđenja jednakosti i osnovnih ljudskih sloboda, režimi u raznim delovima sveta veoma često usađivali su netoleranciju, mržnju, nacionalnu, versku i rasnu isključivost, te razne neravnopravnosti među ljudima. Glavni zadatak slobodnog zidarstva je da se, stalno imajući pred sobom gornje, trostruko delovanje, neprestanim usavršavanjem svoje duhovne snage kao sredstva, bori za dostojanstvo i prirodna prava čoveka.

Kako je slobodno zidarstvo organizovano?

Kao prvo, ne postoji svetski centar slobodnog zidarstva. Ono što ujedinjuje bratstvo jesu ciljevi i njihovo spomenuto trostruko delanje. Svi slobodni zidari rukovode se osnovnom simbolikom i legendama poreklom iz drevnih civilizacija i običaja prvobitnog graditeljstva sa ciljem da se pripremi put ka ostvarenju ličnog i kolektivnog doprinosa za boljitak ljudskog društva. To se ostvaruje radom u loži, koja je u starim vremenima bila prostor u kom se bratstvo okupljalo na izvođenje radova. Prostor nije bio stalan jer su se graditelji selili sa jednog mesta gradnje na drugo. Pod pojmom lože danas se podrazumeva stalno mesto u kom se okupljaju članovi na radove. Iako broj članova jedne lože nije određen, smatra se da, u cilju efikasnijeg rada, ona ne treba da ima prevelik broj članova, pa se dešava da u jednom gradu bude više loža.

Loža, kao osnovna jedinica, treba da bude „pod zaštitom" neke Velike Lože. Najčešće se Velike Lože organizuju na teritorijalnom principu, ali ima slučajeva da na istoj teritoriji (obično državi) postoji više velikih loža ili da jedna loža može da zatraži (i dobije) zaštitu Velike Lože čak sa neke geografski udaljene teritorije. Svaka Velika Loža ima pod svojom zaštitom određen broj loža. Neke Velike Lože smatraju se, od strane drugih Velikih Loža regularnim ili neregularnim, a postoje i tzv. ilegalne. Regularnost je više predmet neslaganja nego slaganja; određena je izvesnim brojem zahteva koje jedna Velika Loža postavlja pred drugu da bi bila prihvaćena kao regularna. Pošto određene Velike Lože imaju veći renome od drugih, zbog tradicije ili njihove uloge u slobodnom zidarstvu u toku istorije (Ujedinjena Velika Loža Engleske - UGLE, na primer), njihovi zahtevi za priznanjem regularnosti šire su prihvaćeni. Mišljenja smo, međutim, da je od najvećeg značaja, zbog efikasnijeg rada i ostvarenja ciljeva slobodnog zidarstva, broj priznanja koja određena Velika Loža primi taj najbitniji faktor. Bez obzira na posebne zahteve osnovno je sledeće (izvor UGLE i UVLS ):

1. Verovanje u Vrhovno Biće ili Velikog Neimara Univerzuma. On se mora spomenuti i na otvaranju i zatvaranju lože. Slobodno zidarstvo nije versko udruženje niti zamena za veru ili crkvu. To je verovanje u savršenost i moralne zakone Tvorca. Nije važno kojoj veri brat pripada jer se poštuju sve monoteističke religije u skladu sa verskom pripadnošću članstva.

2. U toku rada lože treba da je otvorena knjiga Svetog zakona, tj. Biblija za hrišćane. Od svakog kandidata zahteva se da se obaveže nad onom knjigom koja u njegovoj veri daje svetost zakletve ili obećanja koje se nad njom daje.

3. Svakom ko postane član Saveza najstrože se zabranjuje svako delovanje protiv mira i ustrojstva države i mora da se pridržava važećih zakona svake države u kojoj obitava.

4. Iako se traži puna lojalnost i poštovanje građanskih obaveza, svakom se daje pravo da ispolji svoje mišljenje u vezi javnih događaja. Međutim, nije dozvoljeno ispoljavanje i nametanje svojih verskih političkih stavova ni u loži niti bilo gde drugde u svojstvu slobodnog zidara.

5. Član lože pod zaštitom UGLE i UVLS odbija da izrazi bilo kakvo mišljenje po pitanjima spoljne ili unutrašnje državne politike, bilo u domovini ili u inostranstvu, i ne dozvoljava da se ime njegove Velike Lože povezuje ni sa jednom aktivnošću, makar ona bila i humanitarnog karaktera, koja bi došla u sukob sa njenom nepromenljivom politikom distanciranja od svih pitanja koja se tiču odnosa između ove ili one vlade, ili političkih partija, ili pitanja koja se tiču rivalskih teorija o vlasti.

6. UGLE i UVLS u potpunosti odbijaju da imaju bilo kakve odnose sa telima, ustrojenim kao slobodnozidarska, koja se ne pridržavaju gornjih principa.

7. UGLE i UVLS su suvereno i nezavisno tela koja praktikuju slobodno zidarstvo samo u okviru tri stepena i samo unutar granica definisanih u njihovim Statutima kao „čisto drevno slobodno zidarstvo". Ona ne priznaje niti dozvoljava postojanje bilo kojeg drugog, višeg slobodnozidarskog autoriteta, kako god da je oblikovan.

8. UGLE i UVLS odbiće učešće u konferencijama sa tzv. Međunarodnim asocijacijama koje tvrde da predstavljaju slobodno zidarstvo, a čije članstvo i organizacije ne pridržavaju se strogo principa na osnovu kojih su UGLE i UVLS osnovane.

9. Ne postoji nikakva tajna kada su u pitanju principi slobodnog zidarstva. UGLE i UVLS će uvek uzeti u obzir priznavanje Velikih Loža koje priznaju i sprovode te principe.

10. Ako bi slobodno zidarstvo skrenulo sa svog puta izražavanjem mišljenja o teološkim ili političkim pitanjima, ne samo da bi posejalo seme razdora među svoje članove, nego bi takođe izgubilo izdvojenost u odnosu na činjenice koje se dešavaju u društvu, koja je u slobodnom zidarstvu uvek omogućavala miran život.

11. UGLE i UVLS su uverene da je strogim pridržavanjem tih ciljeva i odnosa, slobodno zidarstvo preživelo stalne promene u doktrinama spoljnjeg sveta, te su dalje primorani da istaknu svoje potpuno neslaganje sa bilo kojim postupcima koji bi mogli da dozvole i najmanje odstupanje od osnovnih principa slobodnog zidarstva. Čvrst je stav da ako Velika Loža tako učini, ne može zadržati pravo da tvrdi da je sledbenik Drevnih obeležja reda.

Ko su članovi i šta se radi u loži?

Članovi lože su sva braća koja su podnela molbu, odobren im je prijem od strane druge braće i to potvrđeno od strane Velike Lože, te su prošli inicijaciju u toj ili nekoj drugoj loži (a potom im je prihvaćena molba za prijem u tu ložu). Oni su inicijacijom stekli 1. stepen u plavoj ili Jovanovskoj loži. Nakon isteka vremena provedenog na stepenu učenika, u skladu sa zahtevima određene lože, slobodni zidar 1. stepena može da se uzdigne na 2. stepen pomoćnika, pod uslovom da prođe pomoćnički ritual. Po isteku propisanog vremena i ispunjenju određenih zahteva, pomoćnik može da bude uzdignut na najviši, 3. stepen „plave lože".

Ogromna većina slobodnih zidara ostaje na tom stepenu. Postoji i niz viših stepenova u zavisnosti od sistema rituala, na pr: škotski sistem, Ritual Jorka, Memfis-Mizraim, a postoje i stepeni templarskog masonstva.

Pod radom se podrazumeva skup slobodnih zidara jedne lože, uz eventualno prisustvo gostiju iz drugih sestrinskih loža, Velike Lože ili obedijencija koje sa Velikom Ložom imaju sporazum o međusobnom priznanju. Radovi mogu biti konferencijski ili ritualni.

Na ritualnim radovima, koji se mogu neznanto razlikovati, ali su suštinski isti širom sveta, obavezno je nošenje slobodnozidarske odeće (crno odelo sa belom košuljom i crnom leptir mašnom ili kravatom, crne čarape i cipele, bele rukavice, kecelja sa oznakama stepena i funkcije među oficirima lože, lenta sa znakom lože i značka na reveru). Ritualni radovi izvode se u prostoru koji se simbolički označava kao hram. Radovi su različiti po sadržaju i stepenu učesnika. Tu se pored, simbolike rituala koji se izvodi, što sve prisutne treba da podseti na misiju svakog ponaosob, obavlja sve ono što je od važnosti za slobodnozidarsku aktivnost dotične lože: prijem novih članova, uzdizanje na 2. ili 3. stepen, čitanje izveštaja o radu (arhitektonskih tabli), planova (radova na neku slobodnozidarsku i profesionalnu temu), rasprava i donošenje odluka. Kroz radove braća - slobodni ljudi na dobrom glasu - u stalnom su traganju. Svaki put kada slobodni zidar uđe u ložu na ritualni rad, on polazi na put samospoznaje, samorazumevanja i usavršavanja. Nakon ritualnog rada običaj je da se vrši „malterisanje ili „žbukanje tj. organizuje se zakuska ili večera. Malterisanje se može vršiti i na nekom drugom mestu, kao što je restoran, privatan stan ili u prirodi.

Na konferencijskim radovima ne nosi se slobodnozidarska odeća i rasprava se vrši o tekućim pitanjima od neposrednog značaja.

Filantropski, filosofski i progresivni rad

Jedan od principa slobodnog zidarstva je dobročinstvo i ljubav prema bližnjem. Filantropski i humanitarni rad je jedno od osnova masonstva. Može se reći da je skoro svaka loža zaštitnik nekog humanitarnog udruženja ili udruženja koje se bavi poboljšanjem života sredine u kojoj postoji. Spisak oblasti u kojoj slobodni zidari, preko navedenih udruženja deluju, je poduži. Najčešće se skupljaju sredstva, od samih slobodnih zidara i sponzora, za pomoć materijalno ugroženima, talentovanim učenicima i studentima, fondacijama koje se bave zaštitom životne sredine, prosvetnim institucijama, humanitarnim društvima za pomoć osobama, posebno deci, koje su zapale u probleme (kriminal, droga, prostitucija, hazardne igre i sl.). Pomaže se i porodicama preminule braće i obraća velika pažnja na duhovnu i stručnu pomoć svima koji je trebaju.

Većina braće regrutuje se iz redova inteligencije. To su mahom vrhunski stručnjaci u svojim profanim strukama, te kao takvi, a stalno imajući pred očima principe i ciljeve slobodnog zidarstva, sarađuju u dnevnim listovima i časopisima, pišu knjige, bave se naučnim radom i publikuju elektronske tekstove na teme koje su od opšte i posebne koristi za Savez.

DVADESETČETIRI SATA OPSTANKA

Merilo fizičkog života je dan. 24 perioda od po jednog sata, u svoj relativnosti njihovog odnosa, formiraju življenje sa jednim jedinim pra-ciljem: opstati! Bezbednost opstanka je ono čemu je živi svet, a tako i ljudsko biće, sa celokupnim svojim fizičkim ustrojstvom, itekako podređeno. Opstanak je zapravo obezbeđenje vremena koje je potrebno da živo biće obavi sve one radnje koje mu kupuju kontinuitet.

Budući da dan kao merilo postavlja pred čoveka večni dualizam, on ga koristi da što bolje odredi svoj položaj da bi mu to omogućilo da prebrodi opasnosti življenja. Dualizam dana i noći, svetlo i tama daju okvir u kom čovek pronalazi i polaznu i završnu tačku.

Mi smo deca svetlosti. Njenom pojavom određujemo polazište dana, a njenim nestajanjem kraj jednog, a nastupanje drugog perioda. Vremenska relativnost ovih perioda u toku 365/6 dana formira fizički i mentalni svet ljudskog bića, dajući mesta svim onim umnim i fizičkim procesima kojima čovek pokušava da obezbedi svoj kontinuitet.

Iako radije ne bismo to priznali, ali bitni pokretač opstanka je strah. Pojavljivanjem svetla, procesom koji nam daje nešto vremena da započnemo pripreme za preživljavanje, nameće se nada, ali i strah i sumnja, da ćemo preživeti dan. Naravno, u civilizovanom svetu, koji je samo kulisa za ulogu koju treba da odigramo, sve izgleda delikatnije, ali je sirovost istine nepobitna: čovek treba da odradi sve na onakav način koji mu daje priliku da preživi dan i da se, na njegovom kraju, povuče na zaslužen odmor.

Savremen život je umnogome promenio načine na koji uređujemo odnose sa svojom okolinom i sveukupnošću onoga što fizički postoji kako u nama i oko nas, tako i u svemirskim dimenzijama. Dan je konstanta, kao što je to i smena svetla i tame. U svojoj, možda bahatoj, samouverenosti i bezgraničnom poverenju u sposobnosti tehnološkog rešavanja problema opstanka, čovek današnjice pomera odnose svetla i tame ali, u osnovi, dan i tako ima dva perioda – vreme delanja i vreme nedalanja. Ovo prvo nam daje priliku da se izborimo za sebe, a ovo drugo da u tome uživamo, rezimiramo iskustva i pripremamo za sledeći početak.

Da vidimo kako to funkcioniše u svakodnevnom životu. Iako se sve, kako smo ranije naveli, menja, odvajkada su se ljudi budili izlaskom sunca. U zavisnosti od svog materijalnog položaja, a to je u osnovi značilo imati ili nemati hranu, pristupalo se jutarnjem ritualu, tj. jutarnjem obroku. Jelo se da bi se osnažilo telo za izazove dana koji je pred nama. Odvajkada je prvi dnevni obrok bio ritualni obrok putem kojeg se ulazilo u svet neizvesnosti. Navike su se menjale vekovima, tempom koji je uvek bio u saglasju sa suvremenim životom, ali potreba izvođenja jutarnjeg rituala ostala je. U današnjem visoko individualizovanom, usamljeničkom svetu, rituali pripreme za hvatanje u koštac sa danom koji je pred nama umnogome variraju, ali je suština ostala ista. Rutinske radnje i pokreti, stereotipija poznatih situacija ima za cilj da nas, kroz poznato, prilagodi nepoznatom.

Prevedeno u današnji svet, to bi bio prvi obrok dana. Zapitajmo se: od čega se on obično sastoji i koja je raznovrsnost namirnica koje se tom prilikom konzumiraju, u odnosu na dalje dnevne obroke? Jede se i pije uglavnom ono što i svaki drugi dan. Nema eksperimentisanja, raznovrsnosti, složenosti – jer je to obrok koji čoveka priprema za opasnosti dana, treba da mu da snage, da ga smiri, da mu da vremena da se „presliša. To je glavni ritual koji nas uvodi u ložu bezbednosti. Zajedničko konzumiranje hrane, pogotovo među ljudima u istoj zajednici ili onima koji se osećaju lagodno u datom društvu, vrhunac je intimnosti. Ako smo se lišili rituala jutarnjeg jedenja, ne znači da ne postoje drugi rituali koji imaju isti cilj – opuštanje i pripremu za izazove. Jutarnja kafa? Čitanje novina? Prijateljski i intimni razgovor? Slušanje omiljene muzike? Sitne, rutinske i „ritualne pripreme?

Nakon toga se upuštamo, neki samouvereno, a drugi sa izvesnom dozom bojazni, u vrtlog dnevnih dešavanja. U zavisnosti od mentalnih filtara koje smo stekli živeći u zajednici određenog tipa i usmerenja, naše lične angažovanosti i nasleđenih osobina, obavljamo razne radnje za zadovoljavanje svojih neposrednih ili budućih potreba. Bez obzira kako to radimo, prelazak iz tame noći u svetlo dana daje nam potku za složeno tkanje dana. Sam rezultat nije toliko bitan, već je to sama činjenica da smo preživeli i time dobili šansu da u sledećem danu ispravimo ono čime nismo zadovoljni ili usavršavamo ono čime jesmo.

Koje je to doba kad čovek oseti da je opstao? Sretniji smo nego što smo bili na samom početku dana, kada smo se uputili u avanturu dnevnih izazova, čak i onda ako nije išlo