Vika I

By Miloš Popadić

Pred vama je esej neobične strukture koji je nastao kao rezultat mojih razmišljanja, ali ne o nekoj unapred osmišljenoj temi nego jednostavno kao nekakva melodija koja vam se javi tokom dana ili noći i vi je vrtite u svojoj glavi dok ne iščezne iz pameti ili bude zamenjena nekom sledećom melodijom. Drugim rečima, to su zapravo produkti moga uma. One su ovde intelektulalno obrađene, zadovoljene, prevaziđene i čekaju da vaskrsnu u nekom drugom obliku.
Ima jedna svar na koju moram čitaocima da skrenem pažnju. Naime, naziv ovog dela je ''vika'', izraz koji se na engleskom jeziku može prevesti kao ''shouting'', i tu nema problema, ali za čitaoce srpskog govornog područja može da dođe do zabune, jer se izraz ''vika'' i izraz ''vika'' na engleskom (wicca, to je naziv za religiju veštica), po srpskom pravopisu poklapaju i po pisanju i po izgovoru. Dakle, ne radi se o nazivu religije veštica Wicca, nego mi je ideja bila da upotrebim za naslov svoje knjige izraz koji se sreće u Bibliji. Opšte je poznato istraživačima Svetog Pisma da je Bog rekao da krv Abela ''viče'' ka Njemu, nakon što ga je Kain ubio. Vika moje krvi, odnosno vika mojih misli, mojih osećanja, mog života, moje povređenosti, vika za pravdom koju čekam da stigne, to je pravo značenje naziva ove knjige koji sam skratio na samo jednu reč.

• Language: Српски језик
• Publisher: Miloš Popadić
• Release date: May 22, 2021
• ISBN: 9781005724115

Book preview

PROLOG

Spis koji gledate je skup misli iz raznih vremena moga života. Nisam vodio računa o datumima, ni o tematskoj povezanosti jednog paragrafa sa drugim. Oni ovde funkcionišu kao da su nezavisne priče i kao da nemaju ama baš nikakve veze jedan sa drugim. Ipak unutrašnja povezanost postoji, ali se ona neda videti nikakvim pomoćnim sredstvima. Smatrao sam bitnim da stvari koje su mi se dešavale u životu, ti veliki i mali impulsi odnosno njihovi produkti, zaslužuju da nađu svoje mesto u nekom obliku, a to je ovde elektronski oblik. Naime, da saopštim svetu šta mislim o svemu što me muči ili što smatram važnim ne samo za sebe nego za sve koji imaju potrebu da odgonetnu dešavanja u svojim životima. Da doprinesem zajedničkoj spoznaji zašto se nešto dešava, a zašto ne? Ako delimo svoja znanja i iskustva sa drugima povećavamo ukupnog fonda znanja ovoga sveta i doprinosimo njegovom izbavljenju od zla. Svakom poglavlju dodeljen je naslov koji reprezentuje neku od kategorija prisutnih u pojedinim paragrafima ili se pak mogu iščitati u njima.

Spisatelj

POGLAVLJE PRVO

DOBROTA

1) Kada sam bio dečak od nekoliko godina igrao sam se na ulici sa jednim vršnjakom. Otimali smo se oko mojih kolica. On ih je želeo za sebe, a ja nisam hteo da mu ih dam. I kako smo se mi tu natezali, naime on ih je vukao sebi, a ja sebi, kolica su se iznenata sklopila i pritom se moj veliki prst desne ruke našao na nezgodnom mestu, bio je pričkinjen, posečen i krvarenje je počelo. Povreda je bila poprilična, ali je glavni problem bio kako zaustaviti krvarenje s obzirom na moju boljku zvanu hemofilija. U to vreme nisu postojali moćni antihemofilijski preparati i posle nekoliko dana krvarenja kada su moji roditelji videli da curkanje krvi ne prestaje i penu koja je krenula da izlazi iz mojih usta, tada su shvatili da je đavo odneo šalu. Majka me je uzela u naručje i krenula u Zrenjanin u bolnicu. Kada je stigla u taj grad, pošto je videla da ja opasno krvarim nije mogla da čeka lokalni autobus za bolnicu koji ko zna kada bi stigao, uputila se peške do te ustanove. I dok je ona tako žurila sa detetom u naručju iznenada su se pojavila kola hitne pomoći koja su stala i pokupila nas. Rekli su da je jedan gospodin javio da majka sa detetom koje krvari ide prema bolnici. U bolnici sam dobio transfuziju sveže krvi, koju je moja majka dala i krvarenje je hvala Bogu prestalo.

Kakvo naravoučenije neko može da izvuče iz ovoga? Odgovor sam pronašao u Bibliji. Evo šta o tome sam Hristos kaže u sledećim stihovima:

Matej 5,40: ''I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu.''

Matej 5,41: ''I ako te potjera ko jedan sahat, idi s njime dva.''

Matej 5,42: ''Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće da mu uzajmiš, ne odreci mu.''

Vidite poštovani čitaoci, da sam kao dete imao taj Hristov duh u sebi, dao bih drugu da se poigra sa mojim kolicima, i nevolja koju sam doživeo ja i moja porodica, se ne bi dogodila. Niko ko taj duh ne primi neće biti pobednik na ovome svetu koji je pun prokletstva. A Božija dobrota koja se ispoljila kroz onog prolaznika koji je javio hitnoj pomoći je znak da Stvoritej ima kontrolu nad svim što se zbiva u svemiru i On nikada neće napustiti onoga ko je drag njegovoj duši.

2) Trudim se da budem prepoznat kao neko ko je objektivista i kontekstualista u opisivanju onoga što mi se dešavalo u životu. Naime, hoću reći nastojim da budem što pravedniji i kao onaj koji značenja izvodi iz konteksta, a ne prema onome što bi želeo da je tako, a nije.

Bilo je u mom dosadašnjem životu niz predivnih ljudi koje sam sretao mahom među lekarima. Naveo bih izvesnu doktoricu sa dečijeg odeljenja čije ime nisam upamtio. Ona je verovatno bila jedna od najnežnijih i najmoralnih osoba koje sam sreo u životu. Lečila me je od mojih čestih krvarenja koja sam imao u detinjastvu. Sigurno sada nije među živima jer je u vreme 60' bila u poznijim godinama. Zadnji put smo se videli jednom prilikom kada sam već bio odrastao. Naime, prošla je pored mene, ali ni ja, ni ona, nismo bili sasvim sigurni. Ja, da je to ona, i ona, da sam to ja. Nakon nekoliko metara i ja i ona smo se istovremeno okrenuli i gledali smo se nekoliko trenutaka. Isti slučaj mi se desio i sa jednim lekarom koji se sticajem neobičnih okolnosti prezivao isto kao i ja. On je takođe bio među onima koji spravom nose titulu doktor sa velikim slovom D. On je nekoliko puta išao svojim kolima u Beograd da za mene donese svežu krv. Njega sam zadnji put sreo kada sam išao na fakultet. Bio je parkirao kola preko puta gde sam prolatio. Stajao je pored kola i gledao je u mene kao i ja u njega. Isti slučaj kao