Čuvari Vrta

By Dolores Cannon

MI SMO VRT...

...Baštovani su vanzemaljci s drugih svetova.

Drevna teorija o astronautima postaje stvarnost, kad je priča o poreklu života na Zemlji izašla na videlo kroz hipnozu.

Jedan mladić, želeći da istraži regresiju u prethodne živote, otkriva da je ovo njegov prvi život na Zemlji. Sve njegova druga postojanja bila su na vanzemaljskim svetovima i u drugim dimenzijama. Dok dalje istražuje jedinstveni slučaj, on otkriva da njegova veza sa vanzemaljcima nije prekinuta sa tim drugim životima. Interakcija sa NLO-ima i vanzemaljcima se nastavila kroz čitav njegov sadašnji život, iako je te informacije zaštitnički sakrila njegova podsvest. Otkriva da je pre ulaska u ovaj život, pristao da bude predmet eksperimentisanja, a ne eksperimentator.

Ovaj neobični slučaj otkriva motive u pozadini moderne povezanosti između NLO-a i ljudi, kao i nade i očekivanja napih tvoraca svoje bašte.

Ova knjiga predstavlja još jedan od hipnotičkih slučajeva reinkarnacije Dolores Kenon. Dolores je regreso-terapeut, čija paranormalne istrage i istraživanja se dale njena druga dela: Razgovori da Nostradamusom (3 toma), Isus i Eseni, Između smrti i života i Duša pamti Hirošimu.

• Language: Српски језик
• Publisher: Ozark Mountain Publishing, Inc.
• Release date: Oct 27, 2021
• ISBN: 9781005958466

Dolores Cannon

Dolores Cannon is recognized as a pioneer in the field of past-life regression. She is a hypnotherapist who specializes in the recovery and cataloging of “Lost Knowledge”. Her roots in hypnosis go back to the 1960s, and she has been specializing in past-life therapy since the 1970s. She has developed her own technique and has founded the Quantum Healing Hypnosis Academy. Traveling all over the world teaching this unique healing method she has trained over 4000 students since 2002. This is her main focus now. However, she has been active in UFO and Crop Circle investigations for over 27 years since Lou Farish got her involved in the subject. She has been involved with the Ozark Mountain UFO Conference since its inception 27 years ago by Lou Farish and Ed Mazur. After Lou died she inherited the conference and has been putting it on the past two years.Dolores has written 17 books about her research in hypnosis and UFO cases. These books are translated into over 20 languages. She founded her publishing company, Ozark Mountain Publishing, 22 years ago in 1992, and currently has over 50 authors that she publishes. In addition to the UFO conference she also puts on another conference, the Transformation Conference, which is a showcase for her authors.She has appeared on numerous TV shows and documentaries on all the major networks, and also throughout the world. She has spoken on over 1000 radio shows, including Art Bell’s Dreamland, George Noory’s Coast to Coast, and Shirley MacLaine, plus speaking at innumerable conferences worldwide. In addition she has had her own weekly radio show, the Metaphysical Hour, on BBS Radio for nine years. She has received numerous awards from organizations and hypnosis schools, including Outstanding Service and Lifetime Achievement awards. She was the first foreigner to receive the Orpheus Award in Bulgaria for the highest achievement in the field of psychic research.Dolores made her transition on October 18, 2014. She touched many and will be deeply missed.

Book preview

ČUVARI

VRTA

Dolores Kenon

Prevela:

Milica Vasić

© 1993 Dolores Cannon

Prvi put štampana: 1993.

Prvi prevod na srpski jezik: 2021

Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige, delimično ili u celini, ne može se reprodukovati, preneti ili koristiti u bilo kom obliku ili na bilo koji način, elektronski, fotografski ili mehanički, uključujući fotokopiranje, snimanje ili pomoću bilo kog sistema za skladištenje i pronalaženje informacija bez pismenog odobrenja izdavača Ozark Mauntin Izdavaštvo, Inc., osim kratkih citata u okviru književnih članaka i kritika.

Za dozvolu ili serijalizaciju, kondenzaciju, adaptacije ili za naš katalog drugih publikacija pišite Ozark Mauntin Izdavaštvo, Inc., Poštanski fah 754, Hantsvil, Arkanzas 72740-0754, Napom. : Odeljenje za dozvole.

Podaci katalogizacije u publikaciji Kongresne biblioteke

Kenon, Dolores (Cannon, Dolores), 1931-2014

Čuvari vrta (Keepers of the Garden) Dolores Kenon

Poreklo života na Zemlji, otkriveno kroz hipnotičku regresiju istraživanjem prošlih života. Uključuje opise života na drugoj planeti i u drugim dimenzijama.

1. Vanzemaljci 2. NLO-i 3. Hipnoza 4. Reinkarnacija 5. Terapija prošlih života

I. Kenon, Dolores, 1931-2014 II. Vanzemaljci III. Naslov

Prevela: Milica Vasić

Ilustracije: Džo Aleksander (Joe Alexander)

Knjiga uređena u Times New Roman

Dizajn knjige: Nancy Vernon

Objavilo:

Ozark Mauntin Izdavaštvo, Inc.

Poštanski fah 754

Hantsvil, Arkanzas 72740-0754

Štampano u Sjedinjenim Američkim Državama

Pronašli smo neobičan otisak stopala na obalama nepoznatog.

Osmislili smo duboke teorije, jednu za drugom, kako bismo utvrdili njegovo poreklo.

Napokon smo uspeli da rekonstruišemo Stvorenje, koje je ostavilo otisak stopala.

I gle! Ono je jedno od nas.

SER ARTUR STENLI EDINGTON [1882– 1944]

Prostor, vreme i gravitacija, poglavlje 12 [1920]

POGLAVLJE 1

OTKRIĆE ZVEZDANOG DETETA

VANZEMALJCI SAD ŽIVE NA ZEMLJI. Više se ne mogu smatrati nepoznatim bićima, koja žive samo na dalekim zvezdama ili okolo krstare u svemirskim brodovima. Oni su svuda, među vašim prijateljima, komšijama, čak i vašim rođacima. Mi smo međusobno povezani jer oni su naši preci. Njihova krv teče kroz same naše vene. Mi smo jednako braća bićima sa zvezda, koliko smo to životinjama na Zemlji.

Ovo mi je otkriveno tokom jednogodišnjeg intenzivnog rada sa stvarnom osobom sa zvezda. Naš kontakt je ostvaren hipnozom. Ja sam regresoterapeut i redovno putujem kroz vreme i prostor, da bih posetila prošlost Zemlje i učila o istoriji, onakvoj kakva se živi. Ali, sve dok nisam počela da radim sa Filom D, nikad nisam posetila druge planete. Oduvek sam to želela. Smatrala sam da to svakako nije ništa manje verovatno od onoga što sam već radila. Sigurno je neko ljudsko biće iskusilo život negde drugde osim na Zemlji. Ideja me je fascinirala, ali dosad mi se prava prilika nikad nije našla na putu. Mislila sam da će takav tip osobe biti redak. Ali pošto radim s tako mnogo ljudi, pretpostavljala sam da postoji šansa da ću pre ili kasnije pronaći nekoga od njih, ili će oni pronaći mene (što je obično tačnije). Nisam imala način da znam da je šansa veća nego što sam mislila. Ali te ljude nije lako prepoznati. Veoma su pametno maskirani, čak i od sebe, podsvešću koja ih štiti.

Kad sam krenula na ovo potpuno neočekivano putovanje, imala sam predrasude, kao i svi mi, da sve vanzemaljsko smatram zastrašujućim i lošim. Prirodno nam je da se plašimo svega onoga što ne možemo razumeti. Bila sam prilično iznenađena kad sam otkrila potpuno drugačiju sliku ovih stvorenja od one koju su prikazivali filmovi, TV i naučnofantastične priče. Trebalo je poprilično vremena da se prevaziđu godine ispiranja mozga i da se pomisli da, duboko u nama, u našem duhovnom delu, nema razlike, već samo nerazumevanja.

Moj rad s Filom započeo je sasvim slučajno, ako se išta zaista može nazvati slučajnošću. Sastanke mi zakazuju različiti tipovi ljudi koji žele iskustvo hipnotičke regresije za pristupanje prošlim životima. Zaista ne postoji istinski „tip" osobe na koji ova metoda najbolje deluje. Moji subjekti su zaista širok presek čovečanstva. Svi oni imaju sopstvene razloge zbog kojih žele da istraže mogućnost reinkarnacije. Često odlazim u njihove kuće na seanse jer je ljudima prijatnije u poznatom okruženju i ne osećaju se toliko ugroženo povodom cele ideje. Sprovodila sam hipnotičke regresije u gotovo svim zamislivim uslovima, od najluksuznijih do najjednostavnijeg vrsta domova, u motelskim sobama, pa čak i u preduzećima i prodavnicama posle radnog vremena. Morala sam da naučim da postanem prilagodljiva i da se osećam lagodno, čak i pod neprijatnim okolnostima, jer verujem da je udobnost subjekta najvažniji sastojak u građenju poverenja. Posao u ovoj neobičnoj oblasti odveo me je na neka čudna mesta i konačno sam morala da podvučem crtu. Putovala sam toliko daleko da sam više vremena trošila u vožnji nego radeći posao. Stoga sam postavila ograničenje, ne putujem dalje od oko 80 kilometara. Svako ko živi dalje morao bi se dogovoriti da se nađemo u kući nekog prijatelja. Plašila sam se da nekoga odbijem jer bi ta osoba mogla biti baš ona koju sam tražila da s njom radim. Ona koja bi mogla da pruži informacije potrebne za početak novog, uzbudljivog putovanja. Ne postoji spoljni način da se to proceni i nikad ne znam šta tražim sve dok to ne pronađem. To su normalni, svakodnevni ljudi koji nemaju nikakve vidljive nagoveštaje o avanturama koje su njihove duše doživele u drugim životima i vremenima.

Imala sam sastanak sa mladom razvedenom poslovnom ženom i vozila sam skoro do svoje granice (80 kilometara) da bih imala seansu sa njom u njenom domu. Već dva puta ranije je zakazala sastanak, ali je otkazala u poslednjem trenutku. Često sam sumnjala da još nije bila spremna za regresiju. To često može previše da razotkrije. Možda se podsvesno plašila onoga što će naći ako počne istraživati svoju skrivenu prošlost, a izgovori su joj bili izlaz. Nisam je požurivala, imala sam previše drugih s kojima sam radila. Dok sam se vozila do malog grada, mislila sam da će ovaj put konačno to uraditi jer nije zvala da mi kaže drugačije.

Ali kad sam skrenula u njenu ulicu i približila se njenoj kući, nisam videla njen automobil. Umesto njega, na prilaznom putu se nalazio nepoznati žuti kamion s reklamom lokalne radionice za popravku elektronike sa strane. Prvo sam pomislila da je zaboravila naš sastanak i da je tu neko ko joj popravlja televizor. To bi bilo tipično za nju i znala sam da ne bih mogla da vodim hipnotičku seansu u takvoj atmosferi. Kad sam izašla iz automobila, primetila sam poruku na njenim vratima. Pozvali su je poslom, ali je dogovorila zamenu, tako da ne bude da sam džaba dugo putovala. U belešci je pisalo da moj subjekt Fil D čeka unutra. Bilo joj je u prirodi da učini nešto slično u poslednjem trenutku tako da nisam bila potpuno iznenađena.

I tako će moj subjekt bila potpuno nepoznata osoba, što nije idealan aranžman. Nisam mnogo očekivala od seanse. S novim subjektima često može biti teško raditi, posebno ako nemaju prethodno znanje o hipnozi. Njegov gard bi verovatno bio podignut, a pretpostavljala sam i da će veći deo seanse biti potrošen na uspostavljanje poverenja i odnosa, koji su toliko važni u radnim odnosima ove vrste. Potpuno sam očekivala da će ovo biti jednokratno iskustvo i verovatno nikad više neću videti Fila.

Ispostavilo se da je Fil prijatan tamnokosi mladić od 28 godina, tih, a slutila sam i prilično stidljiv. Kasnije sam otkrila da je to bilo samo tiho samopouzdanje. Imao je sopstveni posao za popravku elektronike, koji je vodio iz garaže svojih roditelja. Bio je iz velike porodice, jedno od petoro dece, i živeo je kod roditelja. Jedino neobično kod njega bilo je to što je bio identični blizanac. S vremenom sam saznala mnogo o Filu. Naizgled su ga devojke malo zanimale i nikad nije bio u ozbiljnoj vezi, što je bilo iznenađujuće pošto je bio prilično atraktivan. Proveo je neko vreme u mornarici, gde je naučio o elektronici. Jedna od prvih stvari koje me ljudi pitaju o odličnim subjektima jeste koja su njihova verska uverenja. Iz nekog razloga pretpostavljaju da osoba, da bi pokazala ove sposobnosti, morala imati neortodoksno versko vaspitanje. To je daleko od istine, zastupljena su svakakva verska uverenja. Čini se da malo utiče na vrstu informacija koje dobijam. Fil je odrastao u strogom katoličkom okruženju i služio je kao ministrant u lokalnoj crkvi, učestvujući u misama, na sahranama i na proslavama praznika. Do sedmog razreda pohađao je katoličku školu pod kontrolom časnih sestara, tako da je bio dobro indoktriniran katehizmom. To teško da je bila atmosfera koja podstiče misli o reinkarnaciji. Zanimalo ga je okultno, mnogo je čitao i želeo je da pokuša regresiju, iz radoznalosti. Bio je vrlo ljubazan i od početka se činilo da je lagodan i sa mnom i s idejom o hipnozi.

Prva seansa je ispala onako kako sam i pretpostavljala. Iako je lako ušao u srednji nivo transa, nije bio komunikativan. Glas mu je bio nejasan, a njegovi progunđani odgovori činili su da bude veoma teško proceniti da li je odgovorio da ili ne. To je uobičajeni problem i često se dešava kad je subjekt tako opušten. Njihovi odgovori dolaze polako, kao da lenjo govore u snu. Postaju veoma zaokupljeni onim što vide, ali neće ponuditi nikakve informacije ukoliko im se to ne naloži. Ne volim više da radim tako naporno. Više volim slobodniji protok komunikacije i to je jedan od razloga zašto tražim somnambule.

FIL JE PONOVO DOŽIVEO DOSADAN I MONOTON ŽIVOT ČOVEKA koji je lutao pustinjom. U jednom trenutku je tražio vodu, a kasnije kad se probudio rekao je da zaista oseća žeđ, vrućinu, suvu klimu i udruženu bedu onih oko sebe. Ovo je bilo sasvim tipično za prvu regresiju. Vrlo je uobičajeno proživljavati jednostavan, običan život dok podsvest istražuje ovo novo iskustvo. Nakon buđenja rekao je da su utisci koje je stekao bili prilično živopisni, ali da je bio toliko opušten da je bio pravi napor pokušati razgovarati sa mnom. Rekao je da sad zna kako je to biti star jer se zaista tako osećao pred kraj čovekovog života - staro, umorno i potrošeno.

Bio je oduševljen iskustvom i žarko je želeo da pokuša ponovo. Volela bih da mogu reći da sam i ja bila jednako oduševljena, ali u tom trenutku nisam bila uzbuđena povodom ponovnog rada s njim. Bilo je previše teško dobiti odgovore od njega. Više volim da radim s ljudima koji su spontaniji i pričljiviji. Ali ako neko želi da se bavi tom vrstom rada, generalno se slažem. Ne volim nikoga da odbijam jer nemam načina da znam kakav uvid pojedinac može dobiti iz seanse. Tako sam nevoljno zakazala sastanak za sledeću nedelju. Pretpostavljala sam kako će nakon nekoliko seansi njegova radoznalost biti zadovoljena i kako ću moći da nastavim da tražim produktivnije subjekte.

U svojoj tehnici koristim mnogo različitih postupaka i isprobavam različite načine dok ispitanik ne pronađe onaj koji mu najviše odgovara. Jedna metoda koristi lift. Kad ispitanik oseti da su stigli na pravi sprat i vrata lifta se otvore, on oseti želju da izađe i istraži šta god vidi. Taj metod je isproban tokom druge seanse i pokazao se kao Filov omiljeni. Još ga koristimo i pretvorio se u veoma dragoceno sredstvo za stupanje u kontakt s različitim mestima i nivoima, koje smo posetili.

Tokom druge seanse bio je malo pričljiviji. Govorio je o životu u Minhenu tokom rata u Nemačkoj. On i drugi bili su Jevreji zaposleni u civilnom sektoru vlade. Iako su njihove porodice bile ubijene, bilo im je dozvoljeno da žive jer imaju veštine koje se mogu iskoristiti. Morali su da nose na rukama identifikacione trake, koje je smatrao uvredljivim. Bio je tehnički crtač po imenu Karl Breht. On i ostali bili su umešani u neki tajni posao u vezi s projektovanjem podmorničkih baza, ali s obzirom na to da su to bile ograničene informacije, nerado je o tome govorio. Iako su ti Jevreji bili korisni za nemačku stvar, nadređeni su ih ponižavali i loše tretirali. Zbog toga je osećao gorčinu. Ispričao je da je Hitlera jednom video na nekoj paradi i pomislio da je taj čovek lud. Filov alter ego Karl umro je kad su on i još jedan čovek leteli malim avionom u blizini francuske granice. Bili su na putu ka lokaciji podmorničke baze i greškom ih je oborila neprijateljska protivavionska vatra. Srušili su se usred malog sela.

Nakon buđenja rekao je da ova seansa imala značaj za njega. Sanjao je vrlo živopisan san koji je bio prilično sličan sceni smrti. San je na njega ostavio snažan i trajan utisak. Mislio je da je bio u nemačkoj vojsci i da je oboren u borbenom avionu jer je na njemu video svastike. Ali sad je shvatio da je to bio civilni avion. Ono što ga je u snu najviše mučilo bila je potpuna apatija ljudi u gradu gde se avion srušio. Samo su stajali okolo i gledali kako umire. Očito je ljudima bilo drago što je avion oboren. Činilo se da nisu dirnuti onim što se dešavalo i uopšte nisu pokušali da pomognu. Njihovo neprijateljstvo ga je ljutilo, ali rekao je da je u snu iskusio više osećanja nego dok je sve to gledao pod hipnozom.

Tokom ove seanse njegovi odgovori su još uvek bili spori i ponekad ih je bilo teško čuti, ali su se poboljšavali. Sad mu je postajalo ugodno sa mnom.

Treća seansa odnosila se uglavnom na proživljavanje života jedne žene u drevnoj kulturi, čije je središte bila ogromna piramida i činilo se da se nalazi negde u Južnoj Americi. Mnogo informacija je došlo kroz uključivanje sveštenika i bogosluženja koja su se tad obavljala. Pričao je o zanimljivoj ceremoniji, koja se dogodila kad je kraljica umrla. Njene ženske pomoćnice dobile su drogu, a zatim su ubodene nožem u srce. Smatralo se da je to čast jer su sve zajedno sahranjene, kako bi je mogle pratiti u zagrobni život. Tokom ove regresije Fil je ponovo proživeo iskustvo rađanja deteta. Bio je neobičan fenomen gledati kako muškarac prolazi kroz sve emocije koje žena doživljava tokom porođaja. Umro (umrla) je kad je grupa španskih vojnika napala selo i počela da ubija ljude.

To su vrste života koje ljudi obično ponovo prožive na početku. Toliko su mi poznati da ih više ne smatram neobičnim, osim ako ne nude neku vrstu informacija koje bi mogle biti važne. Prikupila sam ih na stotine i iako mogu na neki način biti korisne subjektu, meni su korisne samo kao zbirni pregled istorije.

Međutim, na početku ove treće seanse dogodilo se nešto čudno. Kad su se vrata lifta prvi put otvorila, na horizontu je ugledao nepoznatu siluetu. Silueta neravnog, krševitog terena ispred crvenog neba. Kad ga je video, iz nekog razloga osetio se neprijatno. Zasmetalo mu je i odupro se tome. Nije hteo da ga istraži i zatražio je da se vrati u lift i ode negde drugde. Nikad ni od koga ne tražim da učini nešto zbog čega se oseća nelagodno, pa sam ga pustila da ide tamo kud je želeo. To je bilo kad je završio stojeći u podnožju piramide. Ovo je deo građenja poverenja, kad dopustim subjektu da radi ono što mu je najugodnije. Pokazuje im da zaista imaju kontrolu tokom regresije. Osećam da će, ako postoji nešto važno za njih da vide, na kraju to učiniti ukoliko nisu prisiljeni. Zanimao me je prizor jer čudni pejzaž nije delovao kao bilo koje mesto koje mi je bilo poznato. Po buđenju pitala sam ga zašto to ne želi da istraži.

Rekao je da ni on nije imao predstavu gde je. Bilo je nešto neobično u predelu, što nije razumeo. Horizont nije bio gladak poput drveća, već samo neravnost, koja ga je uznemirila. S desne strane video je toranj ili nešto slično sa kružnom spoljašnjošću. Jedini način na koji je to mogao opisati bio je da je izgledao otprilike poput velike krofne koja blizu vrha obuhvata monolit. (Pogledajte crtež.) „Bilo je nečega u prizoru što je bilo neprijatno, rekao je tiho s dalekim pogledom u očima. „Osećaj sumraka, mraka u vezi sa tim... mraka, koji kao da se nije menjao. Njegov pogled se vratio u sadašnjost, „Veoma mi je drago što me nisi naterala da to istražim, što si mi dala opciju da se vratim u lift. Ne znam zašto, ali tamo sam se osećao sigurnije".

Bilo je nečega nezemaljskog u sceni. Gde je to bilo i zašto ga je uznemirilo? Očigledno je njegova podsvest omogućila da procuri prva tutnjava prizora iz drugog sveta. Za nekoliko nedelja uspeli smo da otkrijemo značenje te scene i razlog njegove nespremnosti da je istraži.

U narednim seansama činilo se da ga privlači nemački život, iako je tamo bilo osećaja gorčine. Osetio je veliku količinu emocija pobuđenih tim sećanjem. Bilo je živo osećanje besa, frustracije i nesreće. Veoma je želeo da ih pusti dok je u transu, ali plašio se da će me uvrediti ako pokaže emocije. Priznao je da je i u sadašnjem životu imao velikih poteškoća sa suočavanjem sa emocijama. Osećao se primoranim da ih zadrži u sebi. Ne bi dozvolio ni porodici da vidi njegova osećanja. Uveravala sam ga da sam upravo zbog toga tu, da bi mogao bezbedno da ih pusti. Ovo otpuštanje često može biti vrlo korisno.

Tokom seansi koje su usledile, povremeno je video još scena koje su mu smetale. Bljesci čudnog grada sa mnogo tornjeva i automobila koji su leteli poput aviona i lebdeli u vazduhu. Čitav izgled grada bio je bezbojne, sive istovetnosti s prolaznim belim svetlima. Kad god bi se pojavila ta scena, on bi se povukao iz nje. Tražio bi da se ponovo vrati u bezbednost lifta i ode nekud drugde. Bila sam zaintrigirana jer su scene definitivno zvučale kao iz nekog drugog sveta ili bar futuristički i želela sam da ih istražim. Ali iz iskustva sam znala kako ne treba da dozvolim da se umeša moja radoznalost. Najbolje je bilo ne žuriti s temom, pustiti ga da otkrije te sposobnosti i živote svojim tempom. U mom poslu strpljenje se obično isplati.

Fil je bio zbunjen. „Imam osećaj da postoji nešto tik ispod površine što pokušava da se probije i nekoliko puta je skoro i prošlo". Osećao je da bi putem lifta mogao stupiti u kontakt sa tim, ma šta to bilo, samo ako bi pronašao odgovarajući sprat ili nivo, i ako bi imao hrabrosti da to istraži. Osetila sam da je to nekako povezano s raznim scenama nazubljenog horizonta i čudnim gradom.

Gradili smo poverenje i odnos, i nastavila sam da održavam seanse s Filom, pored ostalih sa kojima sam radila. Njegovi odgovori postajali su spontaniji i zbog tih neobičnih scena pomislila sam da bi se moglo pojaviti nešto što bi bilo vredno istražiti. One su definitivno probudile moju radoznalost. Ni slutila nisam kakve nas avanture čekaju.

POGLAVLJE 2

IZGUBLJENA KOLONIJA

NAKON NEKOLIKO NEDELJA Fil je ponovo naišao na istu scenu kad su se otvorila vrata lifta. Ugledao je nazubljene, puste i nekako preteće obrise, s crvenim nebom u pozadini. Očigledno je njegova podsvest mislila da je vreme da se suoči s tim životom, pa je stalno dozvoljavala da se prizori iz njega ušunjaju u seanse. Ovaj put je odlučio da izađe iz lifta i uđe u taj prizor. Da bi ga istražio i saznao šta ga je u vezi s njim mučilo. Već je naučio da ostavljam mogućnost da se povuče ukoliko mu ne prija nešto što vidi. To mu je davalo osećaj sigurnosti, čak i u tako nepoznatom okruženju. Tako je sebi dozvolio da zakorači u prizor i odmah ga je obuzeo osećaj velike tuge. Opisao je ono što je video.

F: Vetrovito je ... peskovito i prašnjavo. To osećam i vidim. Nebo je nekako crvenkasto-narandžasto, nijansirano. Stojim ispred svemirske letilice. Postoji čistina gde smo sleteli. Gledam toranj. To je s moje desne strane.

Iz njegovog prvog opisa ovog prizora, pomislila sam da ne zvuči kao bilo koje mesto na Zemlji. Imao je nedvosmisleni šmek drugog sveta. Sad, kad je pomenuo svemirsku letilicu, bila sam sigurna da je gledao prošli život, kad je živeo izvan Zemlje. Napokon se činilo da će mi se ostvariti želja da istražujem druge svetove.

Toranj je očito bio čudni monolit, koji je ranije opisao. Isticao se od ostalih oštrih vrhova zbog neobične strukture, poput krofne koja je obuhvatala vrh. Nastavio je sa svojim opisom.

F: Odmah desno su neke barake ili kolibe koje su bile prostori za zalihe ili skladišta ... (tužno) koja su sad prazna.

D: Da li je još neko s tobom?

F: (Njegov glas imao je sumoran ton.) Samo oni na brodu. Ovde smo radi ponovnog snabdevanja i provere stanja naučnika na ovoj planeti. Oni su kolonisti s planete s koje smo mi. Naše redovne rute jesu na utvrđenim trgovinskim rutama. Ovo je van „utabane staze" da tako kažem, u izolovanom delu ove galaksije. Ovo je ovde izolovano ispitivanje, rudarska i naučna kolonija samo u naučne svrhe, a ne generalno radi kolonizacije.

D: Znaš li koliko su dugo na ovoj planeti?

F: Vreme nije uporedivo sa zemaljskim godinama, ali prošlo je ... sedam hronometara, mada ne mogu da objasnim šta su hronometri. Kolonizuju i testiraju već sedam.

D: Je li to dug vremenski period?

F: Za boravak na planeti, da.

D: Je li prošlo mnogo vremena otkako ste bili na ovoj planeti da biste se doneli zalihe?

F: Dolazimo otprilike na svaka dva hronometra.

D: Jesu li se ti ljudi dobrovoljno prijavili za ovaj posao?

F: Da, sav rad je dobrovoljan. Nema prisilnog regrutovanja.

Iako sam bila zainteresovana da dobijem priču i saznam razlog Filove tuge, moja radoznalost je preovladala i pitala sam za fizički opis ljudi na brodu. Rekao je da su mali rastom, velikih ćelavih glava, svetle puti i ne posebno mišićavi.

D: Jesu li fizički poput ljudi sa cirkulacionim sistemom ili su različiti?

F: Slični su, da. Imaju dve ruke i dve noge, oči, uši i usta, ali nemaju nos. Nema potrebe za nosom. To je bio deo evolucije. Usta su tek prorez, čija je jedina svrha uzimanje vazduha. Ne postoje jezik ili glasnice za govor jer je čitav proces komunikacije telepatski.

Fizički opis zvučao je pomalo odbojno, ali izgleda da Filu nije smetalo da ih gleda. Kasnije je rekao da se osećao veoma prijatno s tim vanzemaljskim bićima.

D: Jedu li ti ljudi hranu?

F: Da. Unosi se kroz prorez.

D: Jesu li to ljudi muškog i ženskog pola?

F: Mi smo androgini, svi mi pripadnici ove rase.

U to vreme sam otprilike znala šta znači ta reč, nisam bila sasvim sigurna da li to znači biće koje ima odlike oba pola, poput hermafrodita, ili ono koje nema pol koji je moguće definisati. Očigledno je to značilo stvorenje koje se razmnožavalo nekom drugom metodom od one koja nam je poznata.

F: Mi smo više toga kombinovano, ili kombinacija oba pola u jednom, odnosno mešavina muških i ženskih karakteristika.

D: Radoznala sam u vezi s tim. Kako bi se androgini ljudi razmnožavali? Ili žive duži vremenski period, te nemaju potrebu za razmnožavanjem?

F: Duži je životni vek; međutim, nije večan, pa postoji potreba za razmnožavanjem. Postoje uloge koje se igraju. Podele, ipak, nisu ni približno toliko izražene u odnosu na to kako smo navikli ovde na Zemlji.

Moja radoznalost je bila privremeno zadovoljena, pa sam se vratila priči.

D: Rekao si da ste došli na ovu planetu da donesete zalihe tim naučnicima? Gde su naučnici?

F: (Tužno) Svi osim jednog zakopani su u zemlju. Bilo ih je ukupno dvanaestoro, i sad su svi, osim jednog, sahranjeni. Poslednji preživeli preuzeo je dužnost da sahrani ostale. To je bila zajednička odgovornost do poslednjeg, a njegovi ostaci leže sa drugima, samo što je odgore na tlu.

D: Znaš li šta se dogodilo tim ljudima?

F: Da, monolit, toranj sadrži telepatske zapise o onome što se ovde dogodilo. Umrli su od gladi i žeđi, ili onoga što joj je ekvivalent. Veoma spora i bolna smrt.

Da li je to bio razlog njegovog prethodnog oklevanja da pogleda i ponovo proživi ovu scenu? Činilo se da mu je bolno govoriti o tome. Predložila sam mu da mu ne bi škodilo da razmisli i porazgovara o tome. Rekla sam mu da je često vrlo korisno izbaciti te uspomene iz sebe.

D: Jesu li ovi naučnici imali neki način da sami uzgajaju hranu?

F: Na planeti nije bilo ničeg što bi podržalo prirodni rast. Zamisli, ako želiš, vrt u pustinji na jugozapadu. Bilo bi isto. Stenje i zemlja su neplodni, jalovi koliko god možeš zamisliti na ovoj planeti Zemlji. Međutim, područje je bilo puno minerala i zbog toga su bili i naučnici. Bili su rudari.

D: Rekao si „žeđ ili ono što joj je ekvivalent". Drugim rečima, nije bilo ni fluida ni tečnosti?

F: Tačno. Svega je ponestalo – što se ne bi dogodilo da smo došli na vreme. Brod koji je trebalo da prevozi zalihe pokvario se ubrzo po izlasku iz luke, i to svemirske luke, a ne na matičnoj planeti. Problem je bio velik, dalekosežan. Kvar je bio takvih razmera da se nije mogao popraviti lokalno „na licu mesta". Bilo je neophodno vratiti se kako bi se popravio. Upravo je taj povratak izazvao izuzetno kašnjenje. Jer u ovo vreme radimo na udaljenim mestima, kao što i vi sad radite na Zemlji. Međutim, naša brzina je mnogo veća, tako da veće razdaljine možemo preći za manje vremena. Govorim o uslovima 1984. godine, kako u pogledu vremena tako i distance. Nužno je integrisati ova dva vremena, shvataš, jer ja sam još uvek osoba koja sam ovde, u ovoj sobi. Postaje neophodno razgraničiti ili objasniti razlike jer to je nešto što ja – mi – učimo. A to je da smo mi sve to odjednom.

Ovo je za mene bila neobična pojava. Nikad nisam imala subjekta u regresiji koji je mogao da uporedi vremenski period koji je gledao sa sadašnjim životom, osim ako nisu bili u vrlo laganom transu. U laganim stanjima ono što vide zbunjujuće im je i često pokušavaju to da opravdaju ili uporede s nečim što im je poznato. To se ne dešava u dubljim stanjima, pa sam stoga bila zatečena. Obično kad su toliko duboko u transu, kao što je sad bio Fil, sadašnjost za njih prestaje da postoji. Potpuno su uronjeni u ono što proživljavaju. Ali ubrzo ću saznati da imam posla s potpuno drugačijom vrstom energije od one s kojom sam ranije radila. Nastavila je da jača sa svakom seansom. Na koncu sam uvidela da su ta poređenja veoma korisna. Inače bih se možda izgubila, bez ičega poznatog u odnosu na šta bih identifikovala. To je bilo nešto o čemu nisam ni razmišljala dok sam čeznula za istraživanjem života u svemiru. Činjenica da subjekat možda neće moći da prevede ono što je video zbog nedostatka elemenata sa kojima bi uporedio.

D: Iako je kašnjenje prouzrokovalo smrt naučnika, želim da shvatiš da to nije bilo tvoja krivica. Niko nije mogao učiniti ništa povodom toga.

F: Ne, ali teret je i dalje prisutan. To nije teret krivice, to je teret tuge. Žaljenja i tuge.

D: Šta planirate sad da radite?

F: (Uzdah) Raspravljali smo o tome da li da vratimo tela na matičnu planetu ili da ih ostavimo. Konsenzus je da ih se ostavi... zbog njih, da ih pustimo da počivaju, pošto je zajednički osećaj da bi to želeli. Osećaj je da bi s ponosom dali život za takvu misiju, pa je odluka bila da im se dozvoli da ostanu. I dvanaesti član je sahranjen. Zapisi i uzorci koji su dotad prikupljeni – samo one stvari koje su bile od važnosti – prikupljeni su da bi se uklonili s planete. Sve sedmoro delimo isto osećanje, što je među nama dovelo do konsenzusa, da se nijedna kolonija ne sme slati na takve daljine kako se ovo ne bi ponovilo.

D: Ali, znaš kakvi su pioniri i istraživači. Uvek nastoje ići dalje.

F: Mi nismo oni koji bi diktirali pojedincima koji žele da istražuju na takvim distancama. Naučnici će činiti kako žele i mi ih u potpunosti podržavamo. Ali naš je konsenzus, kao onih koji snabdevaju, da ne bi trebalo biti dozvoljeno da idu dalje nego što je neophodno.

Nisam želela da u svoj svesni život unese bilo koje od ovih osećanja krivice. Veoma sam pažljiva da ne dozvolim da bilo šta iz prošlih života procuri i neprimereno utiče na ovaj život.

D: Želim da shvatiš da se to nije desilo tvojom greškom. Znaš to, zar ne? To nije nešto za šta si ti lično bio odgovoran.

F: To se razume.

Već je bilo očigledno da je s njega skinut teret, teret kog njegovo svesno ja nije ni bilo svesno.

Bilo mi je zanimljivo što su ova stvorenja, iako su se činila čudnima u poređenju sa Zemljanima i nesumnjivo bi nas uplašila ako bismo naišli na jedno od njih, posedovala vrlo ljudske emocije i osobine dostojne divljenja, s kojima se lako možemo poistovetiti. Ne znam šta sam očekivala. Zbog naše uslovljenosti, ne verujem da sam očekivala da budu toliko kao ljudi. Mnoge priče prikazuju ova bića kao da nemaju nikakvih emocija i ova ideja čini da nam izgledaju još više kao tuđini.

Mislila sam kako bi Fil mogao biti zgrožen idejom da je