Gde je počeo ‚‚dan jedan"

By Miloš Popadić

''Dan jedan" je izraz koji se nalazi u 1. Mojsijevoj 1:5. Mnogi ne znaju za takav prevod dudući da gotovo sve Biblije hebrejski izraz ''ehad" prevode sa kao ''prvi" što je pogrešno. Budite uvereni da plaćeni prevodioci ne rade to slučajno, već po zadatku, da time nešto prikriju što većina ne treba da zna.
A o čemu se radi saznaćete kada pročitate ovu knjigu koja se nalazi pred vama i čeka da upijete informacije uskladištene u njoj. Tema knjige je vezana za problematiku pojma vremena u religijskom smislu reči. Razotkriva pokušaje neprijatelja svakog dobra da ugradi u civilizaciju još jednu svoju vremensku zavrzlamu protivnu Svetom pismu. Radi se o međunarodnoj datumskoj granici, zamišljenoj liniji koja je postavljena na pogrešnom mestu, samo da ne bi bila na liniji koju je Jahve predvideo da bude.

• Language: Српски језик
• Publisher: Miloš Popadić
• Release date: Feb 21, 2024
• ISBN: 9798224778072

Book preview

Izraz „dan jedan možda nećete naći u svojim prevodima Biblije, ali on postoji u 1 Mojsijevoj 1:5 na hebrejskom. Umesto njega naćićete izraz „dan prvi u većini prevoda. Zašto „dan jedan, a ne „dan prvi, ostavljam vašoj mašti da izvede tu dedukciju?

Kao što postoje bolesti o kojima se malo priča i još manje zna, tako isto postoje verske teme o kojima se malo priča i još manje zna. Naravno da je to veoma neopravdano pa samim tim i nepravedno. Naime, tokom života prisustvovao sam mnogim verskim predavanjima, ali o tome gde po Bibliji počinje novi dan, nikada nisam čuo ni jednu propoved. Uveren sam da prosečan vernik jako malo zna o biblijskom kalendaru, a čini mi se da planski nije ni stimulisan da o tome razmišlja. Predpostavljam da je razlog tome golicljivost teme, jer se u zavisnosti od odgovora na to pitanje mogu pokrenuti mnogobrojna podpitanja u vezi vremenskog svetkovanja praznika koji su navedeni u Svetom pismu. Istraživanjem, vernici bi mogli da testiraju ispravnost pojedinih datuma na koja se obeležavaju svetkovine. Verujem da mnogi pastori imaju svest o tome i zato izbegavaju da uzimaju teme poput navedene kada nameravaju da iznesu pred pastvu svoju propoved.

Da bih čitaoca uveo u problematiku ovog pitanja smatram da je prethodno neophodno da izložim glavne istorijske činjenice o tome kako su se utvrđivali datumi i početci dana kroz razne faze u razvoju naše civilizacije.

Biće više citata iz relevantnih izvora koje ću iskometarisati sa ciljem da prezentujem svoje viđenje ovog pitanja, jer mislim da je od izuzetne važnosti za vernike u Elohima Jahvea i Njegovog Sina Jehošue.

Korisni citati

Pošto je pitanje biblijske datumske granice vezano za biblijske praznike posebno za subotnji dan veoma interesantno gledište o Suboti dao je Dudley Marvin Canright (1840-1919) koji je bio pastor u Adventističkoj crkvi 22 godine, koji je kasnije napustio crkvu i postao jedan od njenih najvećih kritičara. On se pridružio crkvi u 1859, u dobi od 19, a domogao se preko službe na poziciju Generalne konferencije, Odbornika sedmog dana lidera adventističke crkve. U nastavku izložiću samo izvesne delove iz njegove knjige „SDA Renounced'" .

Autor u desetom poglavlju prati svetkovanje nedelje unazad od XVIII do I veka nase ere. Prevešću samo zadnja tri navoda sa engleskog na srpski.

120. nove ere. Barnaba. „Mi držimo osmi dan s radošću, dan na koji je Isus vaskrsao iz mrtvih." Poglavlje XVII.

96. nove ere. Sveti Jovan na Patmosu: „Bio sam u duhu na dan Gospodnji." Otk 1:10.

60. nove ere. Luke, Mala Azija: „U prvi dan nedelje, kada se učenici sabraše da lome hleb, propovedao im je Pavle." Dela 20:7.

Isus je bio po telu Jevrejin, njegove pristaše su takođe bili Jevreji koji su i nakon Njegovog vaskrsenja nastavili da posećuju hram u Jerusalimu i da svetkuju Šabat. Po nekom rezonu bi se očekivalo da Hristos i vaskrsne na taj dan i da im se javlja nakon svoga vaskrsenja upravo na taj sveti Božiji dan, jer su se oni toga dana odmarali i bili svi na okupu. Međutim, Novi zavet nas izveštava da se On najmanje dva puta ako ne i tri uzastopno javio svojim učenicima u dan nedeljni. (v. Jovan 20:1,19,26; 21:1) A osim toga i silazak Svetoga Duha se dogodio na Pedesetnicu u dan nedeljni. Zašto je Isus tako postupio? Zašto svojim vaskrsenjem i javljanjem svojim učenicima, i slanjem Svetoga Duha nije potvrdio večnost svog svetog dana Šabata, koji je u Starom zavetu ustanovio. Ako odgovorimo na ta pitanja imaćemo rešenu dilemu da li treba ili ne treba svetkovati i dalje Šabat?

Ono što bih odmah mogao da ustvrdim je to da je Isus tim svojim delima ispunio izvesna proročanstva i metafizička značenja data kroz biblijske praznike. Međutim ako mi uvedemo svetkovanje nekog novog dana, a da za to nemamo pokriće u Pismu i krenemo sa tvrdnjom da je to naređeno od Hrista ili Njegovih apostola i da nam nema spasa ako to ne izvršavamo, tada smo stvorili svoju vlastitu Toru, dok nam prava Tora to zabranjuje da radimo. Na više mesta u Bibliji imamo izričitu zapovest da ništa ne dodajemo niti oduzimamo od Njegove reči. Zato bih rekao da je Kenrajt ovde pogrešio, jer je stao na stranu onih koji žele da izigravaju tvorce religije. Drugim rečima, možemo mi slobodno da se okupljamo bilo kog dana u nedelji, ali ne pravimo od toga svoju religiju.

Izvolite sada prevod jednog pasusa iz četvrtog poglavlja koji mi je privukao pažnju:

„Niko neće znati vreme drugog dolaska to se jasno učilo kako se iz reči može naučiti. Pročitajte sledeće: „A o onom danu i času niko ne zna, ne, ni anđeli na nebu, nego samo Otac ; „Pazi, dakle: jer ne znaš sat kada će Gospodar tvoj naiđi; „Zato i vi budite takođe spremni: jer u času kad i ne mislite Sin Čovečiji dolazi; „Bdijte dakle jer ne znate dana ni sata u kojem Sin Čovečiji dolazi. Mat. 24:36,42,44; 25:13. „Pazite, gledajte i molite: Jer ne znate kada je vreme Mark 13:33. „To nije za vas da znate vreme ili godišnje doba, što je Otac ostavio u sopstvenoj vlasti. Dela 1:7. Isus je rekao: „Vi ne znate kad je vreme, Miller je rekao, „Mi znamo kada je vreme. Isus je rekao, „To nije za vas da znate vreme ili godišnje doba, Miller je rekao, „Znamo sve o tome. Isus je rekao: „Niko ne zna dan; Miller je rekao, „Znamo tačno dan. Ko je bio u pravu? Razočarani adventisti, vremenom i ponavljanjem, tokom proteklih pedeset godina, u postavljanju datuma za kraj sveta jasno su pokazali svoju glupost. Celi Adventi pokret je bio zamišljen u zabludi, rođen u grešci, odrastao je u ludosti, i mora umreti u sramoti. „Ali zar nisu bili mileriti iskreni? Nema sumnje u to, ali to ne dokazuje ništa o njihovoj ispravnosti.

Iz dvanaestog poglavlja izdvojio bih sledeće: 1. „ „Biblija, samo Biblija, je naše pravilo. Ne idemo u istoriju." Odgovor: Zašto onda oni sami pristupaju istoriji? Nema ljudi toliko zavisnih o istoriji, niko se ne poziva na to tako često, niti uzimaju tako velike tvrdnje iz