Водич за криптовалуте: Водич за почетнике о криптовалутама, блокчејну и НФТ-овима

By Jon Law

Kriptovalute, blokčejn, decentralizovane aplikacije i NFT rasli su nezapamćenom brzinom nudeći jedinstvena rešenja za mnoge svetske probleme.

Ipak, samo nekoliko ljudi razume šta su te tehnologije

• Language: Српски језик
• Publisher: Aude Publishing
• Release date: Mar 24, 2024
• ISBN: 9798869274601

Jon Law

Jon Law, Aude Publishing'de iş, ekonomi ve finans yazarıdır. Uzun zamandır okuyucu ve yazardır ve Boston Üniversitesi ve Stanford Üniversitesi'nde okumuştur. Altı kitap yayınladı ve jon-law.com adresindeki bloğunu güncelleyen ABD'de yaşamaktadır.

Book preview

1

PREDGOVOR

Ova knjiga je vodič i alat za one koji se upoznaju sa kriptokurencijom. Nove tehnologije često uvode ogromnu priliku, a ipak samo mali komadić ljudi u potpunosti iskorišćava ove mogućnosti. Ove osobe karakteriše rano izlaganje praćeno spremnošću da uče i preuzimaju rizik. Samo uzmite u obzir rane internet graditelje 21.

Malo polja zadovoljava ove presedane koliko i kriptokurencija. Kriptokurencije su stvorile milione ili milijarde bogatstva za priličnu grupu ranih usvojiteljki, ali većina drugih ljudi nije upoznata ni sa poljem ni tehnologijom. Mnogi počinju da uviđuju da kriptokurencija, decentralizovane aplikacije i blockchain omogućavaju najveću finansijsku revoluciju od interneta, a ove tehnologije menjaju način na koji novac i ljudi rade na dnevnoj bazi. Ova knjiga i znanje u sebi su zastupnik budućnosti koja je sigurno krenula ka nama.

Konceptualna barijera ulaska u kriptokurenciju, u suštini, je pokretačka svrha koja stoji iza stvaranja ovog dela. Učenje se dugo prati kroz konceptna objašnjenja, zbirove odeljaka, vizuelne elemente i još mnogo toga. To govori da ne moraju svi da se znaju; izbor onoga što naučite je skoro jednako važan kao i da učite. Da bi se ispunilo ovo očekivanje, knjiga je podeljena na dva dela: jedan, vodič i drugo, rečnik. Vodič (koji se završava na strani 182) može se pročitati kao put ka punoj bazi razumevanja. Prateći vodič, odeljci rečnika i resursa funkcionišu kao referentne alatke i odskočna daska za nezavisno učenje. Kada završite, trebalo bi da možete samouvereno da se primenite u kripto svetu. To je cilj, a to je ova knjiga.

Deo vodiča se sastoji od sledećih odeljaka:

Essential Terms & Concepts

Opšti uslovi znanja

Blockchain termini

Uslovi trgovanja & koncepti

Neformalni jezik

Akronimi

Vizuelni katalog

Ključni igrači

History & Timeline

Legalnosti

Ovi odeljci imaju za cilj da obezbede kompletan uvod u kriptokurenciju. Imajte na kraju da je veliki broj definicija obezbeđen samo u rečniku za upotrebu kao alatka reference, dok je vodič manje tehnički nastrojen.

Potpisaću ovde. Pa nadalje!

2

ESSENTIAL TERMS & CONCEPTS

Sledeći odeljak čini jezgro i suštinski sloj znanja neophodnog za rad u ekosistemu kriptokurencije.

Ovaj odeljak je razdvojen u dva podsefa: koncepte i pojmove. Sledećih sedam koncepata navode neke od suštinskih ideja i primena šireg prostora i industrije kriptovaluta:

#1: Decentralizacija

#2: Blockchain

#3: Kriptokurencija

#4: Rudarenje kriptovaluta

#5: Bitkoin

#6: Ethereum

#7: NFTs

Odeljak sa terminima sadrži oko pedeset reči. Termini se mogu čitati bilo kojim redosledom i indeksirani su i pretraživi u punom rečniku na kraju knjige.

3

DECENTRALIZACIJA

Kriptokurencija u suštini ima za cilj rešavanje pitanja poverenja. Centralizovane mreže se zasnivaju oko neke vrste centralne strukture. Za sektor plaćanja, ovo je PayPal i Stripe. Za finansijski sektor, ovo je mali broj velikih banaka. U sektoru podataka ovo su Gugl, Fejsbuk i mali broj drugih velikih pretraživača i aplikacija za društvene medije. U svakom od ovih sistema kontrola se nalazi u rukama malog podskupa ljudi ili tehnologije, a pristup je ograničen. To inherentno dovodi do mnoštva pitanja: subjektivnosti, jedinstvenih tačaka neuspeha, neuravnoteženog donošenja odluka i svesti i nedostatka individualnog podsticaja da se napravi promena sa dna. Pored toga, centralizovani sistemi često nemaju, u najmanju ruku u relativnom obimu, transparentnost, bezbednost i praćenje.

Decentralizovane mreže, koje funkcionišu kroz distribuirane mreže čvorova (uređaja na mreži), nude sve te stvari: poboljšanu bezbednost bez ijedne tačke kvara, poboljšanu efikasnost kroz automatizaciju i uklanjanje različitih centralizovanih usko grla, potpunu transparentnost i praćenje kroz javni sistem evidencije, donošenje odluka otvorenih za skoro sve strane u mreži i tako dalje.

Ovo ne znaиi da pitanje centralizovanih protiv decentralizovanih sistema i organizacija ima potpuno taиan odgovor: i imaju prednosti i mane. Na primer, može se reći da je centralizovana kontrola u vreme rata mnogo bolji sistem; jedan adekvati general je mnogo efikasniji od gornje komande od desetak. Ipak, ovom istom ocenom, odluka o tome da li će se ići u rat na prvom mestu je mnogo bolje doneta na decentralizovan način i sa kombinovanom proizvodnjom mnogih različitih mišljenja.

U prošlosti su centralizovani sistemi dominirali, a ljudske mreže generalno su trend prema centralizovanim: mnogi poljoprivrednici u jedan grad, mnoge političke stranke na dva, bioskopi do nekoliko striming servisa i tako dalje. Specifični tipovi decentralizovanih i distribuiranih mreža i prednosti koje donose takve mreže postali su održivi samo u protekloj deceniji otkrićem i implementacijom nove tehnologije, i iz tog razloga se decentralizovani sistemi primenjuju na ogroman efekat širom sveta i na svim poljima sveta. Specifičan tip tehnologije koji je promovisao ovaj rast je blockchain. Blockchain mreže su u suštini novi tip baze podataka i novo sredstvo transakcionog prenosa. To rade preko decentralizovanih mreža računara koji se povezuju sa deljenim sistemima - Bitkoin mreža, na primer, radi na više hiljada pojedinačnih čvorova.

Podaci se šifruju putem procesa hashinga (koji u suštini skrembluje tekst) i proverava se valjanost čvorova na mreži. Na taj način, čak i ako su pojedinačni čvorovi oštećeni, napadači ne mogu da probiju sistem pošto mnogi drugi nekorumpirani čvorovi jednostavno proveravaju i poništavaju informacije koje oštećene strane dostavljaju sistemu.

Kada se informacije prenose na blockchain (npr. kada stranka A šalje novac partiji B), informaciona asimetrija se koristi korišćenjem privatnog i javnog ključa. Iako napadač poznaje sistem i sredstva kojima se prenose podaci (podaci koji znače šifrovani prenos), napadač ne može da razbije sistem jer partija A i stranka B, putem koda na blockchainu, koriste svoje privatne ključeve za uspešno prenos podataka. Sve ovo je detaljnije objašnjeno u celoj knjizi.

Blockchain mreže ne zahtevaju nikakvo poverenje, s obzirom da je kôd sistema neizmenljiv, a zapisi potpuno javni i viđeni putem javnih knjiga. Nisu potrebni posrednici, indirektni troškovi transakcija i greške se smanjuju, a sistemi su efikasniji od centralizovanih alternativa. Ove prednosti su dovele do rasprostranjenog usvajanja blockchaina preko logistike lanca snabdevanja, upravljanja podacima i verifikacije, digitalnog identiteta, decentralizovanih veb aplikacija i mnogih drugih polja.

4

BLOCKCHAIN

Sve kriptokurencije funkcionišu putem blockchain tehnologije. Blockchain, u svom najosnovnijem obliku, može se smatrati tipom mreže koja skladišti podatke u bukvalnim lancima blokova. Blockchain-i su brži i sigurniji od većine centralizovanih alternativa. Evo kako tačno dolaze blokovi i lanci:

Svaki blok skladišti digitalne informacije, kao što su vreme, datum, iznos itd.

Blok skladišti identitet učesnika u transakciji pomoću digitalnih ključeva, koji su niske brojeva i slova primljenih prilikom otvaranja novčanika. Novčanici obezbeđuju pristup kripto sredstvima, baš kao i račun u banci.

Međutim, blokovi ne mogu sami da rade. Blokovima je potrebna provera sa drugih računara, aka čvorovi u mreži.

Drugi čvorovi će proveriti valjanost informacija jednog bloka. Kada provere valjanost podataka i ako sve izgleda dobro, blok i povezani podaci biće uskladišteni u javnoj knjizi.

Javna knjiga je baza podataka koja beleži svaku odobrenu transakciju ikada izvršenu na mreži. Većina kriptokurencija, uključujući Bitkoin, ima svoju javnu knjigu.

Svaki blok u knjizi je povezan sa blokom koji je došao pre njega i blokom koji je došao posle njega. Stoga veze koje blokovi formiraju stvaraju šaru nalik lancu, i formira se blockchain.

Rezime: Blok predstavlja digitalne informacije, a lanac predstavlja način na koji se ti podaci skladište u bazi podataka. Razmislite o tome da pogledate vremensku osu kriptovaluta dalje u knjizi da pogledate kako je blockchain napredovao tokom decenija.

5

KRIPTOKURENCIJA

Kriptokurencija je okvirni izraz. Baš kao i prodavnica aplikacija, svaka aplikacija služi drugačijoj svrsi, a termin aplikacija samo služi da opiše njihovu prirodu bića. Kriptokurencija je digitalni sistem koji funkcioniše kao medijum razmene korišćenjem novčića ili tokena. Vlasnički zapisi se skladište u knjizi, a to je baza podataka koja koristi kriptografiju da bi se omogućilo snabdevanje bezbednošću i kontrolom.

Kriptokurencije mogu da rade kroz različite modele: Proof-of-Work (PoW) koristi definisanu količinu kompjuterskih napora za verifikaciju transakcija, dok u Proof-of-Stake (POS), vlasnici tokena ulažu svoje tokene kao zalog. Kriptokurencije su najzastupljivije u odnosu na fijat valute za decentralizovane, i nastavljaju da vide ogroman rast globalnog usvajanja. U knjizi dodatno konsultujte vremensku osu kriptovaluta za informacije u vezi sa pojavom kriptokurencija. Ubrzo dolaze slomovi glavne funkcije PoW mreža (rudarenje), kao i dve najpopularnije kriptokurencije, Bitcoin i Ethereum.

6

RUDARENJE KRIPTOVALUTA

Rudarenje kriptokurencije je proces računara, grafičke kartice ili aplikacije Specifično integrisano kolo (ASIC) koja pokušava da otkrije matematički odgovor na blokove kriptokurencije. Svaki rudar se takmiči u trci za pronalaženje odgovora protiv svih ostalih rudara na mreži. Kada se odgovor nađe, tom rudaru je dozvoljeno da generiše blok i prosledi ga mreži radi provere i provere valjanosti, što se radi čvorovima. Sve kriptokurencije zasnovane na proof-of-Work koriste neki oblik rudarenja sa različitim algoritmima rudarenja. Bitkoin koristi algoritam SHA-256, koji označava Secure Hashing Algoritam i izlaze od 256 bitova. (Svaki deo je 1 ili 0.) Ethereum koristi EthHash algoritam za rudarenje, koji je prvenstveno miniran polovnim GPU-ovima. Rudarsko tržište vredi nekoliko milijardi dolara godišnje, i nastavlja da vidi rast dok kompanije za rudarenje kriptovaluta kao što su Argo Blockchain i HIVE izađu u javnost na 9-cifrenim tržišnim kapislama.

7

BITKOIN

Bitkoin je bio prva široko korišćena kriptokurencija: to je open-source, peer-to-peer računarska mreža, kolekcija protokola i digitalno zlato. U fizičkom obliku, Bitkoin funkcioniše preko 13.000 računara učitanih na mrežu. U svrhu, Bitkoin je globalno sredstvo lake i sigurne transakcije, demokratizirajuća sila i sredstvo transparentnih i anonimnih finansija.

Bitkoin je pokrenuo Satoši Nakamoto, koji je objavio Bitkoin beli papir 2008. godine i od tada je ostao potpuno anoniman. Bez obzira na njegov identitet, tvorac Bitcoina trenutno ima bogatstvo vredno više od 70 milijardi dolara (ekvivalentno 1,1 milion bitkoina) i ako Bitkoin poskui za još nekoliko stotina procenata, ova misteriozna cifra postaće najbogatija individua na svetu. Sledeći faktori označavaju neke od prednosti Bitcoina i omogućavaju visok stepen bezbednosti koji Bitkoin održava:

Bitkoin je jamo javnosti. Bitkoin, kao i mnoge kriptokurencije, ima javnu knjigu koja beleži sve transakcije. Pošto ne smeju biti pružene privatne informacije za posedovanje i trgovinu Bitkoinom i sve informacije o transakcijama su javne na blockchainu, uljezi nemaju šta da hakuju ili kradu; jedina alternativa hakovanju i profitu sa Bitkoin mreže (ne računajući ljudske tačke neuspeha, kao što su u razmeni napada i izgubljenih lozinki) je napad od 51 odsto, što je, u razmerama Bitcoina, praktično nemoguće. Biti u javnosti takođe se vezuje za to da bitkoin bude bez dozvole; niko je ne kontroliše i zato nijedno subjektivno ili jedinstveno gledište ne može da utiče na celu mrežu bez saglasnosti svih ostalih na mreži.

Bitkoin je decentralizovan. Bitkoin trenutno posluje kroz 13.000 čvorova, od kojih svi kolektivno služe za validaciju transakcija. Pošto cela mreža proverava valjanost transakcija, ne postoji način izmene ili kontrole transakcija osim ako se, opet, 51% mreže ne kontroliše. Takav napad je, kao što je pomenuto, praktično nemoguć; po trenutnoj ceni Bitcoina, napadač bi trebalo da potroši mnogo miliona dolara dnevno i kontroliše obim kompjuterskih resursa koji jednostavno nisu dostupni. Otuda decentralizovana priroda validacije podataka čini Bitkoin izuzetno bezbednim.

Bitkoin je nepovratan. Kada transakcije u mreži budu potvrđene, potvrda je trajna s obzirom da je svaki blok (blokčein grupa novih transakcija) povezan sa blokovima sa obe strane, stoga se formira međusobno povezan lanac. Kada se jednom napiše, blokovi se ne mogu menjati. Ova dva faktora, u kombinaciji, sprečavaju izmenu podataka i obezbeđuju veću bezbednost.

Bitkoin koristi proces hashinga. Hash je funkcija koja jednu vrednost konvertuje u drugu; hash u kripto svetu konvertuje unos slova i brojeva (niske) u šifrovani izlaz fiksne veličine. Hashes pomaže kod šifrovanja jer rešavanje svakog hash-a zahteva rad unazad kako bi se rešio izuzetno složen matematički problem. Stoga je sposobnost rešavanja ovih jednačina isključivo zasnovana na kompjuterskoj moći. Hashing algoritmi mogu da uporede hashed vrednosti za razliku od poređenja podataka u originalnom obliku, što je mnogo radnije, a funkcije hashinga služe kao jedno od najubedljivijih sredstava prenosa podataka.

Koristeći opisane tehnologije, Bitkoin ima za cilj da uradi sledeće:

Pružite korisnicima mogućnost da prenesu vrednost preko interneta na bezbedan način bez oslanjanja na centralnu instituciju, umesto toga se oslanjaju na kriptografski dokaz.

Eliminisanje potrebe posrednika i smanjenje trenja u lancu snabdevanja, bankarstvu, nekretninama, zakonu i drugim poljima.

Eliminisati opasnosti sa kojima se suočava inflatorno, centralizovano i promenljivo okruženje fijat valuta.

Omogućite sigurnu kontrolu nad ličnom imovinom bez oslanjanja na institucije trećih strana.

Omogućite blockchain rešenja u medicinskim, logističkim, glasačkim i finansijskim poljima, pored toga gde god se takva rešenja mogu primeniti.

Bitkoin je najpoznatija kriptokurencija, i to s pravom: bio je to prvi uspešan kripto, patuljak svih ostalih po veličini, i naišao je na brzo mejnstrim usvajanje. Ipak, ona predstavlja samo deo kriptokurencije, a mnogo više digitalnih valuta je stvoreno da